3, 2, 1... Kreni!

Cetvrtak. Danas je parking ispred menze bio primetno prazan, a unutra mesta za sesti koliko volis. Ta, Bozic je za neki dan! Cak ni posla skoro da nema. Uglavnom se udaraju glancevi na izvestaje o uradjenom i postignutom.

Ja planiram put... Nisam jos odlucio da li da razgledam "lijepu nasu", ili da usput mirisem sekelj-gulas? "Lijepa nasa" mi ipak privlacnije zvuci. ;) Dakle, plan je da odspavam u petak uvece, te da par sati preteknem cik zore. Vreme putovanja je neizvesno, jer uz svo bogatstvo informacija na internetu pravo stanje stvari na putu ni sam Bog nece znati... Valjda cu biti u Nisu negde oko 8 uvece?!

Nista bez dobrog plana

Danas je Deda-Mraz iz prijateljske firme doneo nasoj firmi poklon. Pravi pravcati helikopter ("na daljinski", naravno)!!! Cudno, Chef nije hteo da se igra sa nama?! :D

Helikopter i daljinac

Helikopter STVARNO ljeti!!!

Vidimo se, Boze zdravlje!

Gde se prave naj, naj...?

Za sireve - znamo, za automobile - znamo (?), za cokolade - znamo, za paprike - takodje. Jeste li se nekada zapitali gde se "prave" najbolji psi? Kao ni na prethodan pitanja, odgovor ne mora da bude jednoznacan, mnogo toga zavisi od ukusa. Ipak, cinjenica da je svako cuo za rotvajlera. I za reputaciju koja postovanje u kosti uliva.

Dakle, Na obroncima Schwarzwald-a, tamo gde izvire nas Dunav, i gde je Schwester Hildegard* ucila da hoda drzeci se za ovcije runo, nalazi se oblast i istoimeno mestasce Rottweil. (Nisam imao prilike da se druzim sa Udom*, kao sto nikada nisam ni imao zelju). Ne znam na kome je mila g-dja Hildegard istrenirala strogocu, ali znam da nisam video nijednog rotvajlera. "Pa dobro, Frank, gde su ti rotvajleri?" upitao sam. "Zatvoreni su, jer su mnogo opasni", glasio je odgovor.

Cinjenica je da se nismo uzeli popodne da se bismo se vozili 100 km od Immenstaada, a sve to da ne bismo videli ono sto se inace ne vidi?! Stvarni razlog je bio Frankov rodjak, automehanicar, odnosno njegova radionica. Posto smo prethodnih dana izvrsili defektazu i nabavili potrebne rezervne delove, Frank je ugovorio sredu popodne kao termin za auto-popravku. Cena iznajmljivanja: gajba piva. Neodoljiva ponuda, zar ne? Bolje i da ne znate kakve su cene u Nemackim servisima...

Posto smo cupkali pred zakljucanom garazom jedno pola sata, Thomas se napokon pojavio! Ako je kasniti 15 minuta akademski, onda pola sata za auto-mehanicara cak i nije lose. Ubrzo smo ubacili auto u garazu, i prepustili se uzitku prljavih ruku. Negde oko 8 uvece sve je bilo gotovo: zamenjeno ulje u motoru i filter, filter za vazduh, zamenjena manzetna na homokinetickom, popravljena pumpica za pranje vetrobrana... Ostalo je samo jos da se podesi visina farova. I onda, dragi citaoci... Sve radi, samo auto nece da upali?! Probali smo prvo da pozatvaramo sva vrata. Onda i da izadjemo, pa da ponovo udjemo, opet nista. Ostao je samo hardverski "reset" velikim cekicem, ali dok smo pili pivo i mozgali da li je bolje da zovemo Chefa da nam da sutra slobodno, ili da ga molimo da nas vozi kuci, Thomas se vratio. Iskustvo cini svoje! Za tili cas je otkrio da je jedan od konektora poprilicno labav i da je to vec neko uvezivao "zickom". To sto je auto izabrao da nece da upali na pravom mestu, u pravo vreme i u prisustvu pravog coveka, izgleda kao vise od srece. Prakticno je to moglo da se desi bili kada i bilo gde, a ipak nije...

Tako se sve zavrsilo kao u svakom dobrom Hollywood-skom filmu, happy-end-om.


* Secate li se TV serije "Schwarzwald Klinik"?

Kako se (ne) kupuje auto

Dakle, kako? Potreban uslov je da imate volju, a dovoljan da imate odobren boravak i (dovoljno) para. Sve ostalo je na vama.

Volja je tek početak. Treba da znate šta želite, kao što već (valjda!) znate. Ostaje da potražite gde toga ima. (Ovo što nadalje sledi se odnosi na polovne automobile. Svi već znamo gde se kupuju nove stvari...) Dakle: ponude od rodjaka i prijatelja i "prijatelja", oglasi, i - internet. Naravno da postoji i alternativa, ali nije baš praktična. Ona podrazumeva zaustavljanje na svakom prostoru gde su primećeni parkirani automobili bez tablica. (Tu treba obratiti posebnu pažnju na etničko poreklo vlasnika parkinga, naravno bez ikakvih nacionalističkih predrasuda.)

Moja preporuka je internet. Osim toplote i udobnosti fotelje, prednost je što možete da dobijete sijaset informacija, kao i da detaljno sagledate predmet vaše opsesije. Vrlo je važno da dovoljno precizno unesete podatke: prevenstveno o boji, nalepnicama, veličini (za komšije!), broju mesta za stajanje (prasići za Božić), stepenu dejstva u smislu zastrašivanja kućnih ljubimaca (da se zaštitite od Društva za zaštitu životinja), vodi u saksijama za cveće (dokaz o ekološkom opredeljenju), možda na kraju i o ceni, itd... Primer dobre potrage sledi.

Kada uočite sve detalje koji vam se (ne) svidjaju, sledi poredjenje sa sličnima (naravno na netu). Nakon toga, telefonski poziv vlasniku, ili prodavcu. Kolca pod parolom Nur an Händler / Export", tj. samo za dalju prodaju/izvoz" treba izbegavati, jer to znači odsustvo bilo kakve garancije (kao kad kupujete polovan auto u Srbiji!) Naime, kada kupujete auto od neke auto-kuće, ista je obavezna da da nekakvu garanciju na svoj artikl.

Nakon toga je normalno da odete i vidite "svoj budući auto". Uvek je dobro da imate uz sebe nekog ko se stvarno razume u automobile, i ko će "hladne glave" da posmatra objekat vaše žudnje. Znate možda i sami, žudnja zamagljuje pogled, čak i po sunčanom vremenu. (Lako se pretvara u fatamorganu.) No, takvo vreme je najpogodnije za "schacovanje", jer se svašta može da vidi na Sunčevoj blagodatnoj svetlosti...

Na šta treba obratiti pažnju, osim tehničke ispravnosti? Na sve što niste primetili na vreme, a registrujete kasnije! Dakle, pomirite se sa činjenicom da kupujete polov(ič)an auto! Ispravan auto znači i tehničku i pravnu ispravnost. Ni Nemci nisu imuni od pokušaja sitnijih, pa i drugih prevara, imali su od koga da uče skolu od rat(ov)a na ovamo!

Klima li se klima?

Moj je utisak da ljudi (barem hriscani) cesto zamisljaju Boga kao bradatog cicu koji cuci na samlici tamo negde na nekom oblaku i stalno ih prati pogledom, pridrzava i pomaze kada je to potrebno. Doduse, ponekad trepne ili zadrema na cas, ili okrene pogled i ka nekome drugom, pa se desi da ocekivana pomoc izostane. Eto belaja! "Gde si, Boze?!"

Ako pustim takav film, onda mi se cini da me "Bradonja" bas fiksira pogledom! :D Kako inace racionalno da objasnim neverovatnu srecu sa vremenom, koja me skoro u stopu prati od kada sam ovde? Mislim da na prste jedne ruke mogu da izbrojim broj hodanja na relaciji kuca - firma, i to sve u tekucem godisnjem dobu?! Temperature su bile krajnje studentske, mogli bi silni Indexi da se ispune. Doduse, poneko i ne bi polozio sve ispite, ali u proseku je bilo izmedju 6 i 10...

Jos kada sam pre neke dve nedelje video TV prilog tipa "desavalo se da danasnji dan prosle godine"! Ljudi lopataju sneg do mile volje, a ove godine se sedelo po Biergarten-ima, bez lopata na rukohvat. Ipak, cinjenica je da se Alpi "sa one strane jezera" sve vise bele, da ljudi vec idu na skijanje. Hvala Bradonji, pa zima je!

Predstoji li nam globalno otopljavanje, glupo je pitanje. Mozda je vec pocelo da se dogadja. Ili treba i dalje da verujemo qrvi statistici, koja krajnje iskreno tvrdi da se klima prakticno uopste ne menja..?!

Noviteti

Nadam se da ste primetili da sam redizajnirao stranu. Izmene se odnose na sadrzaj "levog" panela.

1. Ubacio sam sekciju "Teme", sa namerom da postove klasifikujem u tematske kategorije, te omogucim laksi pristup istima.
2. Sekcija "Arhive" se odnosi na ranije postove, i organizovana je na mesecnom principu. Struktura je klasicna, hijerarhijska, kao u bilo kom sistemu za manipulaciju fajlovima.
3. Sekcija "Linkovi" vise ne sadrzi link na moj Yahoo! mail nalog (Piši mi...), jer se Blogger uporno opire da prihvati "linkovanje" na mail klijenta...
   

Toliko za sada, nadam se da su promene pozitivne.

Božićni vašar u Konstanci

Novogodisnji vasari se ne odrzavaju samo u hali "Cair". Nemacki obicaj je da to budu pravi vasari, na otvorenom. Zamislite samo tradiciju od par stotina godina, a u Pobedinoj ulici?!

Ova godina, ili barem ovaj deo zime ove godine, je izuzetno topao, kao sto je vec svima poznato. Ili barem nije tako hladna kao prethodne. Ove subote je u Konstanci pomalo rosila kisica, ali je svejedno glavna pesacka zona u starom delu grada bila prepuna i sarena bas kao na vasaru.

Kao i na svakom vasaru, "i od popa usi". Osim bogate ponude raznoraznih (toplih) prehrambenih artikala, tu su bili raznorazni grncarski, drvodeljacki, travarski i ostali proizvodi. Cak ni starinski ringispili nisu ni malo starinski, na primer. Na jednom "staklarskom" standu sam cak video casu za Weissbier kapaciteta prosirenog na 3 l(itra). Prigodna za parove koji vole pivo, mogu oboje istovremeno da uzivaju u omiljenom napitku. (Slike nema, jer casa nije mogla da stane u objektiv. ☺) 3 case pa skoro cela gajba!!! Nemacki efikasno, nema sta. Ko pivo ne pije, Schwaba nije - osim u opravdanim slucajevima. Zato su "hendikepirani" u prilici da na "licinom mestu" dobiju unikatnu sholju sa sve svojim imenom.


Cudo, ne volimo samo mi meso. Bavarska je poznata, osim po BMW-ima, i po svinjarskoj tradiciji. Sta sve dobro od jedne svinje moze da ispadne, kakvih sve svinjarija ima, cudo jedno!


Sad, kad je hladno vreme u pitanju, odmah ide i pitanje grejanja. Nema grejane rakije, ali zato je kuvano (grejano) vino na svakom koraku! Pa cak i poneki "zagrejani" gost. To sredstvo za grejanje se inace ovde zove Glühwein i naravno da nije nasa specijalnost. Evo i jednog Nemackog recepta kako to pravilno treba da se uradi. A na slici su moji prijatelji prilikom atestiranja istog.

Nakon obilaska vasara smo ipak ogladneli, i nasli se sa "ostatkom drustva" u Irskom pabu. Kad smo vecerali, uz tecan razgovor se usta brzo osuse, jel'. Tako smo po principu "1 poklon za 3 'Kilkenny'*-ja" dobili vise nego nekoliko privezaka za kljuceve. Moji Nemacki domacini su prvi poklonilli meni! ☺ I posle nek' mi nesto kaze kako su non-friendly?! ("Poubijali" smo dovoljno piva za vise od jednog priveska.)

Po polasku smo svratili na "jos po jedno" u klub cije ime iz nepoznatih razloga nisam zapamtio. Konstanca je studentski grad i pojedinim gostima ne bih pozeleo da budem otac. (Shvatite koliko vam se masta pruza.) Svejedno je atmosfera bila "vrlo-vrlo".! ☺


Uhvatili smo feribot u 01:05, i majstorskim zakretanjem tocka upravljaca Nadia** me je uskoro ostavila na "kucnome pragu"...


* Kilkenny je irsko tamno pivo, blagog ukusa i crvenkaste boje. Preporucujem lep site o pivu.

** Za dusebriznike kratak info: verenica mog kolege sa posla. Mozda je mozete naci na poslednjoj fotografiji.

Wanderung

Povodom Nove godine firme obicno izvode na rucak. Nas Chef je odlucio da nas izvede na veceru, ali tek posto je posteno zaradimo (kao sto se i sve ostalo mora posteno da odradi). Nas udeo se sastojao u dvoioposatnom pesacenju, a Chef nam je davao primer i istovremeno imao ulogu nadzornog organa. ;)

Pred polazak

Mesto dogadjaja je bilo brizljivo i unapred odabrano. Vreme nismo mogli da narucimo, ali je mozda ipak neko "grebao serpe". A i kisobrani su bili "na gotovs", za svaki slucaj. Höchsten je najvisa tacka u okolini, visine kao Kamenicki Vis (oko 800 mnm), a cak i ime pomalo lici. To mu dodje oko 400 m nadjezerske visine, dovoljno da se po vedrom danu vidi celo jezero.

Vidi zelenu strelicu, tu smo bili mi

Deo pogleda na jezero

Nakon uzivanja u pogledu, "bacili smo se na posao" (kao sto rekoh, da zaradimo veceru). Deo puta je vodio kroz civilizaciju. Svi oku dostupni seoski sokaci su bili asfaltirani, i samo par detalja je govorilio da se zaista radi o selu. Tu najpre spadaju zdravi seoski mirisi, nastali kao posledica prirodnih procesa razlaganja reciklabilnih prirodnih materija. (Stajskog porekla.) A i stanari i donatori doticnih sirovina su se povremeno oglasavali mukanjem.

Za seniora...

...i za juniora

Tu i tamo smo imali prilike i da se pomalo odmorimo. Na slici su skoro svi zaposljeni u mke*, sa svojim naj-polovinama. Da ne nabrajam poimence, samo da kazem da je centralna licnost na fotografiji istovremeno i centralna licnost u firmi (stavise vlasnik iste).

Kratak predah

Deo puta, koji je vodio kroz sumu, je ipak bio bez asfalta! Zato drugi znaci smislenog ljudskog prisustva nisu manjkali...

Cak ni u sumi ne mozete da se izgubite, sve i da hocete

Kada je vec pao mrak i sopstvene noge nam se cinile kao trupci, a kisica pocela da mami kisobrane iz futrola, na vidiku su se pojavile crvene lampice radio-antene. Sa novim elanom smo pruzili korake, i uskoro se nasli u restoranu... Ostatak veceri je protekao prijatno, a divljac je bila zaista ukusna. Ah, da. I domaca viljamovka, dooobra!

Gostionica Höchsten

* Metall-Kunststoff-Engineering, firma u kojoj radim.

Shoping tura

Da li sam mozda vec spomenuo glavni grad Bajerna, poznatiji kao Minken?! Eto, barem sada jesam. :D

A, jesam li spomenuo razloge odlaska, ili jos bolje, dolaska? Jel' znate sta je to Christmas? Predanje kaze da je Gale iz "Kerbera", nakon njihovog svojevremesnog povratka iz Engleske, opisao to sledecim recima: "Baki, to ti je jedan veliki popust!" Pa, nije da nije. A razlog zasto se groznica kupovine Novogodisnjih poklona tako brzo prosiri jos uvek nije naucno objasnjen. Cak je i Deda-Mrazova uloga u svemu tome pomalo mutna?! Jedno od objasnjenja je da ljude muce problemi 13. plate u 12. mesecu, raznih bonusa, itd. Da bi mogli mirno da spavaju, moraju da nadju nacin da se otarase tako teskog bremena. A razlog zasto sam se ja prikljucio groznicavoj trci lezao je u zelji da istu izbegnem. Drugim recima, bolje kupiti par poklona najdrazima pre nego sto svi izadju na ulice, odnosno u prodavnice.

Na ovu shoping-turu sam doputovao sa prikolicom. Ovo "sa" nije gramaticka greska, jer je auto u kome sam sedeo imao prikacenu prikolicu. Thomas sa upotrebljivim Engleskim za volanom. Istocni Nemac po rodjenju, kamenorezac po profesiji, izbacivac praznih kora od banana u slobodno vreme i na auto-putu. Hobi mi se nije bas dopao, ali. Em je dosao sa istoka, em iz socijalizma gde se upraznjavanje istog ocigledno nije pravilno vrednovalo. Bilo kako bilo, posledice odrastanja medju "Trabijima" su bile vise nego ocigledne: odbio je da prodje kroz Minhen, ali je bar bio ljubazan da me od skretanja sa autoputa doveze do najblize S-Bahn stanice.

Tu se desila jedna krajnje neverovatna stvar. Kada sam ocitao pokazivanje sa znaka sa nazivom ulice, i informisao Acu, bilo je logicno da nema sansi da se promasimo. No, kako je vreme odmicalo, a hladnoca sve dublje prodirala pod moju jaknu, poceo sam da sumnjam da nesto ipak nije kako treba... Moj mobilni je uskoro uneo pozitivne vibracije, i ispostavilo se da na dve bliske lokacije postoje dve ulice sa identicnim nazivima. Skoro kao pomak vremena. Sve se polapa, a mi se ipak ne vidimo?! Uz malo pesacenja sa moje strane, i malo okretanja tocka upravljaca, gazenja pedala i "drndanja" rucice menjaca sa Acine strane, nasli smo se ipak u istoj dimenziji, a na identicnom mestu. Od tog trenutka se nismo razdvajali!

Subota, nedje oko podne, na scenu nastupa shoping. Iskreno se izvinjavam sto u ovom postu nema fotografija, a uzrok tome je sto smo uglavnom bili "unutra", pa nije bilo bas uputno slikati (sta ako me neko tuzi za povredu privatnosti, ili jos gore, ljudskih prava?!) U "Saturnu", prodavnici tehnicke robe sa vrlo povoljnim cenama, na jednom standu su se setkale teenage hostese poprilicno izazovno odevene. Cak i neukusno, ako me pitate, ali ko je jos video da Nemci imaju ukusa po pitanju oblacenja?! Nisam imao srca da ih slikam, iako sam ih ispratio pogledima... Zamisljajte, ako vec imate zelju.

Bilijar je pao nakon toga, i humana zelja za pobedom je dosla do izrazaja. Bilja, Aca i ja u kombinaciji. Aca zaista zna igra bilijar, Bilja i ja manje-vise pogadjamo. Nekako smo uspeli da pobedimo Acu mozda i vise od jedanput. ;)

Nedelja je protekla u kucnoj atmosferi. Sunce je prijatno grejalo stan, potpomognuto centralnim grejanjem. Malo jamba (Bilja me "odrala"), i doslo je vreme da se krene. Nakon nekoliko bezuspesnih pokusaja da dodjem do bilo koga ko bi me vratio nazad (po sistemu "Mitfartgelegenheit"), javio se moj kolega Nikola i ponudio voznju "kuci"... Tako se ipak desio "happy end"!

Pri polasku iz Minhena, a na benzinskoj pumpi, imali smo priliku da se upoznamo sa high-tech kompresorom za "donaduvavanje" automobilskih guma. To ide ovako (cista pravoslavna logika): prikacite crevo na ventil, uredjaj "udahne" (uzme "uzorak") i izmeri pritisak i temperaturu vazduha u Vasem tocku, i na osnovu unetog podatka o zeljenom pritisku, trenutnog pritiska u pneumatiku i temperature vazduha (gasa*) u istom, dobijete podatak "na koliko" da napumpate svoju rodjenu gumu... Pokazalo se da uredjaju treba malo usavrsavanja, jer je pokazivao prilicno visoke temperature vazduha (a napolju 'ladno), i shodno tome visoke potrebne pritiske... Nice try, gospodo Nemci. Siguran sam da ce sledeca verzija biti pouzdanija! :D


* Nikakva novost nije da se automobiski pneumatici pune azotom, a znak za to je zelena kapica na ventilu. Sad, azot cini oko 80% vazduha koji udisemo... "Prose..vanje ili ne, fakat je da postoje i zelene i crne kapice na ventilima.

Svuda podji, ali u Minhen uvek dodji

Ruku na srce, valjda sam dosta izdrzao, a da ne odem u (voljeni) München! Sve se razmisljam, ako ikada u zivotu budem morao da idem "pod noz", dal' je bolje da zaborave makaze u meni, ili da mi greskom amputiraju Minhen, sta bi bilo teze preziveti?! Takav by-pass tesko da bi doprineo radosti zivljenja.

Izgleda da cu morati da kupim foto-aparat od barem 4000 ASA*, kako bih nesmetano mogao da snimam nocu, cak i ako ruke nekada pocnu staracki da mi se tresu! Ovog weekend-a se vecina zanimljivih stvari desavala po mraku, pa slika skoro da i nema. Zato, u nedostatku nedostajucih, stvarajte mentalne (slike).

Prosli put sam u Minhen stigao u "Little Tank", vodjenom sigurnom rukom Herr Gruber-a, ako se secate. Ovoga puta mi je doticni, u kratkom tlf-razgovoru, saopstio da ne "racunjam" na njega. Srecom po internet, umem i ja da ga koristim! Sledeci izbor je pao na osobu X, pod imenom Danilo Baldesi. Prvo sto sam pomislio je bilo "uh, ovaj nije Schwaba, dal' ce uopste da dodje!" Ali, ovo je ipak Germany... Pozovem tipa. Krene konverzacija na sporo-tekucem Nemackom, i tip pita na kilavom Engleskom da li i ja govorim isti. Sta drugo da kazem, obasjan zracima Sunca, nego "da" (iako nepristrasno mogu da kazem da "moj" nije ni izbliza tako kilav.) Da, tip vozi za Minhen te veceri. Dogovorimo se, i ja pitam za auto. Kaze, "italijanski". Pitam za model. Kaze "crn". Pitam za broj tablice, kaze "ne znam"?! Na sajtu je pisalo da ima samo jedno mesto, a tip me ipak pitao koliko prtljaga imam. Zove se Baldesi - dal' je Rumun, proletelo mi je kroz glavu! Pa jos mozda vozi neki italijanski krsh-dvosed sa malo mesta, ne zna mu registarski broj (jer ga je upravo "maznuo"), mozda ce na kraju da me uzme za taoca?! A meni nije bas toliko stalo da se (sa zakasnjenjem) pojavim na RTL-u...

Tip je, posto nije Schwaba, naravno, ipak (za)kasnio. Srecom, uspeo je da se zadrzi u akademskim granicama, cak mi je u medjuvremenu ljubazno "pustio" poruku da kasni. Sta da vam kazem, stigla je nova (i zasta crna) Alfa 159!!! Ubrzo sam skontao da je moj domacin vrlo prijatan Italijan (kakav paranoik i ja umem da budem ponekad?!) Put je protekao u izuzetno prijatnoj atmosferi, pa smo slatko iz-ogovarali Nemce!!! :D

Skoro da nisam ni osetio, i vec smo bili u Minhenu. Sledilo je pitanje, gde bih voleo da izadjem. "Donersbergerbrücke", ispalih kao iz topa (jer je tako pisalo na sajtu, da dotle vozi). Onda mi je lepo priznao da ce "da mi se izvini kada ga budem tukao", jer nije odstampao celu rutu, pa ne mozemo bas precizno da pogodimo mesto, a to zato sto se zurio da ne zakasni (iako i tako JESTE!) Onda smo razgledali deo Minhena oko spomenutog mosta, i drzali se onog starog: "kartu citaj, seljaka pitaj"...

Prvo nismo imali, a drugo nismo uspevali da nadjemo. Najvise nam je pomogao Kinez, koji je govorio Nemacki (koji ne bismo razumeli da nije mahao rukama i kolutao ocima, mrdanje usima se ne racuna). Tako sam se konacno nasao na juznoj kapiji Minhena... Moj standardni i neprevazidjeni Minhenski domacin, (a i mnogo sire), vec je bio na lokaciji. (Nemacka skola cini svoje, u najboljem smislu reci.)

Dovoljno sam detaljisao, pa necete saznati sta smo vecerali. ;) Posto se nismo dugo videli, prica je trajala do plitko u jutro... Spavanjeee!

Subota, ne radi se. Sa druge strane, Bozic se neumitno priblizava. Grad je popodne bio pun, ali je to tek pocetak! Guzva mi nije smetala, naprotiv. Kada covek ne vidi toliko ljudi na jednom mestu duze vreme, bice vam jasno da za mene nije bilo lepseg prizora. I, naravno da se Minhen polako sprema za nastupajucu promenu nacina pisanja poslednje cifre zdesna, sto se godine tice.
Po prodavnicama jest' guzva, ali tek cemo da vidimo za par nedelja kako stvarno izgleda pretpraznicna groznica! Nazovite je i "potrosacka", ako bas hocete. U svakom slucaju, lepo i toplo vreme nam je dozvolilo da popijemo pice sedeci napolju i uzivajuci u sveopstoj guzvi. Jos malo pa kao u Nisu u podne!

Dobra je stvar sto Nemci nisu ucili organizaciju prodajnog prostora na primeru niske "Kalce". Ovako, ako letimicno obratite paznju na raspodelu polova na nekom spratu neke robne kuce, odmah znate koja se vrsta robe tu prodaje.

Da ni deca nisu poslednja rupa na svirali, a ni novcanici njihovih roditelja, svedoci i sledeci primer.

Darth Vader, glavom i maskom! Pa jos od LEGO kockica!!!

Subotom uvece je guzva, ako imate nameru da izadjete negde. Cak i ako to nije u samom centru. Tako smo nas cetvoro pokusali da odemo na kuglanje, i mogli smo i da se kuglamo, ali tek sledeceg dana. Sreca nasa sto je na sledecem spratu bio bilijar. Dok smo popili pice, jedan sto je vec bio slobodan. Nakon vise od deset godina neaktivnosti, uspeo sam da postignem par zadovoljavajucih hitaca!

Nakon "Saturday Night Fever", nedelja je protekla u "domacinskoj" atmosferi, i dan smo proveli vrlo prijatno. (Iako nismo nikog ogovarali. ;) ) Domacini su prezentirali pravo prasece pecenje, sa sve vrlo krckavom kozicom! Nije tek tako München u Bavarskoj...

Na kraju, "kuca" nije uvek tako blizu kao sto moze da izgleda. Nije problem bio u broju "obezkapljenih" flasa Weissbier-a, nego u rastojanju i redu voznje. Kada sam se konacno obreo na peronu autobuske stanice u Friedrichshafen-u (samo 10 km od tuscha i kreveta), nepokolebljivi Red voznje je pruzao prst ka obliznjoj TAXI stanici. A bilo je tek nesto iza pola 11?! Srecom, bio je tu jos jedan "pacijent", pa je svako od nas pojecinacno ustedeo po 2.80 Evra. Kako je svako i platio po 2.80 Evra, matematika je jasna: TAXI-ja nije ni bilo!!! A ni nasih 2 x 2.80, Boga mi. Nestali u akciji...


* "Normalan" fotografski film ima tricavih 100.

Konstanca

Ono sto je bilo u planu za prethodni vikend, pomerilo se na ovaj, zato sto je kisa bila tako dobra da se sa ovog premesti na prethodni (vikend). Dakle, Konstanca je najveci grad na obalama Bodenskog jezera, sa oko 80 tisuca dusa. Nalazi se na mestu gde neverna Rajna napusta zagrljaj Gornjeg jezera, da bi se nakon koketiranja sa jos cetiri znatno manja ogranka, konacno zaputila dalje. Dve kule na obali jasno svedoce o strateskoj vaznosti mesta. Necete se prevariti ako posumnjate u Rimsko poreklo imena, bio jednom jedan imperator i zvao se Constantinus Chlorus. Simpatican je podatak da je on "tatko na naseg" Sv. Konstantina Velikog!!! Mali ovaj svet, bas.
U Konstancu se stize na razne nacine, to najbolje znaju jadnici koji su pokusavali da pobegnu iz Nemacke u vreme III Reich-a, jer granica izmedju Nemacke i Svajcarske prolazi kroz Konstancu. Naravno da je veci deo grada Nemacki, ali Svajcarci su cuveni po svojoj vestini da se ne kace ni sa kim ni oko cega. Ja sam stigao feribotom, koji na svakih 15' krece iz Meersburg-a. I voznja traje toliko. Cena povratne karte, sa sve biciklom, 6.60 €.
E, ako ste mislili da se do karte dolazi lako, mozete i da se prevarite! Lep crveni automat za prodaju karata, optocen uglancanim dugmicima, ko bi mu odoleo?! Tumacim ja objasnjenja, pritiskam dugmice i levom i desnom rukom, i napokon dodje trenutak da lepu masinu nagradim: ubacim novcanicu od 10 € u precizno naznacenom polozaju. I... masina je ispljune?! Nakon jedno 5 jalovih pokusaja, setim se da mozda neko strpljivo ceka i razmislja gde je ta grupa za koju kupujem karte. Srecom, niko! Probam jos jednom, i isto. Onda se valjda Bog smilovao i resio da mi posalje dobru vilu u pomoc. Ako nikada ranije nisam razmisljao kako bi Lorelei* mogla da izgleda, sada znam! Of course da je spikala English. I of course da je dala sve od sebe da mi pomogne. Prepustih njenim negovanim rukama da miluje dugmice. Rezultati su bili razliciti: ili sam ja imao povratnu kartu, a biciklica je bila osudjena da ostane na drugoj obali, ili sam ja imao kartu u jednom smeru, a biciklica povratnu, ili smo Lorelei i ja isli zajedno u Konstancu, a biciklica je trebalo da pliva. Svejedno, masina je ostala neumoljivo principijelna i podjednako mrzela moj krvavo zaradjeni novac...

Svi znamo da je zabluda da su sve plavuse - plavuse. I plavusa ima raznih. Kad je ukapirala da glupa kanta nije vredna daljeg rasipanja njenog sarma, lakonski mi je predlozila da se obratim osoblju... I, prosuvsi jos par carobnih iskrica, odlebdela dalje. A osoblje kao osoblje, zna sve, pa i da se karte kupuju na brodu. Tako jednostavno, a ipak tako prosto! Za to mi vec nisu bili potrebni trikovi i plavuse, pa sam se konacno obreo na drugoj obali. Dobar internet&Google Maps su se vec pokazali kao dobro resenje. Koji cas kasnije bio sam na mestu gde Rajna ljubi nebo.
Stari deo grada je zaista lep i ocuvan. A takav je zato sto je pomalo i u Svajcarskoj, pa saveznici nisu imali mu.. da rizikuju da im Svajcarci smanje kamate (na njihove uloge) radi naplate stete, te tako nista osim kise i snega tokom rata nije palo na krovove i ulice Konstance. Lepota je proizvela drugi problem: jednostavno nisam mogao da odlucim sta da slikam!!! A na netu ima toliko slika lepsih od onih koje bih ja napravio, sve do panoramskih 360° snimaka (cak su i "sferni", mozete i u nebo da "zijate"!)

Schnetztor

Naravno da vreme brzo prolazi, i da sam video samo jedan mali deo. I naravno da sam i ogladneo. E, tu vec nije bilo "moje" Lorelaj da mi pritekne u pomoc, jer vlasnici vecine restorana zamisljaju da su svi Nemci i da su svi vec ruckali do 2. Onda lepo prave pauzu do 5, i skoro nigde ne moze da se jede!!!** Ako se ne racunaju Turci i Tajlandjanke, na svu srecu. Posto su mi nekako Tajlandjanke*** izgledale privlacnije, testirao sam njihovu kuhinju, i nisam se pokajao. Iza naziva Pad Grapao Moo kriju se pirinac, svinjetina i povrce, u slatko-slano-ljutoj kombinaciji. Cak mogu da pohvalim i Thai pivo.

Kramerhaus

Sa novom energijom sam nastavio setnju laganim okretanjem pedala. I ubrzo morao da upotrebim kocnice! Ako smo u necemu nadmasili kapitalizam, bratske bivse (ili bivse bratske?!) socijalistcke zemlje i mi, onda su to granicni prelazi. Ovi ovde nemaju veze kako se to radi grandiozno. Zamalo da utrcim u Svicu!!! A to bi moglo da me kosta proterivanja... Zato je kocenje bilo primereno.
Na povratku naleteh na jedno bistro iznenadjenje: Dubrovnik! Vlasnik jest' Hrvat, ali se to ovde ne racuna. Zato mu sljivovicu (dobraaa!) za dobrodoslicu necu zaboraviti!!! :)
Mrak je svuda podjednako mracno mracan, pa onda ni blic mnogo ne pomaze. Zato je ovde i kraj price o Konstanci, ili barem ovog dela.

Bogorodicina katedrala

* Lorelaj, Homerova sirena koja je u srednjem veku emigrirala na Rajnu, da svojom pesmom i odsjajem zlatne kose malo potapa Nemce.

** Pustite samo masti na volju i ukrstite napirlitanu radnicu sa nekog naseg saltera i vlasnika restorana u Konstanci... Onda smak sveta izgleda vrlo privlacno.

*** Glishowichu, bile su PRAVE! Mozda se vid ipak poboljsava sa godinama?!

Markovo selo

Ova nedelja je bila pomalo neslavna. To sto sam malo duze spavao nije po sebi strasno, pa nedelja je! To sto sam doruckovao, pa normalno je. To sto je sijalo Sunce, pa bilo je sjajno. To sto nisam isao u crkvu, pa nisam mafijas! To sto nisam mogao da udjem u Firmu, e to je stvarno strasno!!!

Naravno, sumnjam da me je za..bao Turcin (ko ce da za..be Srbina, ako ne brat?!) Elem, do skora je ovde radio i doticni, pa se onda nesto razboleo i sada je na socijalnim jaslama. (Pusto Nemacko!) Monsieur Jouvin ga tolerise, i tip dolazi i dalje u Firmu, koristi internet (kao i ja), puni flase vodom (zagonetka), i tako to. Ime sam mu vec zaboravio. Tako je i on bio juce, i ostao posle mene. Zato gajim osnovane sumnje da je ON bio taj koji je poneo kljuc sa sobom (kljuc inace UVEK stoji u otkljucanom postanskom pretincu u holu).

Posto sam 'ladno pop..deo, doneo sam odluku da prosetam malo, da se o'ladim. Seo sam na bajk i zaputio se niz, a vise uz, put koji prolazi pored Firme i vodi ka severo-istoku. Put vodi kroz Kluftern, na manje od 10 km je Markdorf. Prva etapa je vodila kroz livade. Mirishe li, mirishe... Stajsko djubrivo koje Schwabe jos od leta razbacuju unaokolo!!! Ne da se.. oni Stajerski konji, ne smem ni da zamislim kako je kada puste vetar?! Jedva sam docekao da vidim druge zgrade (kod prvih je i dalje bilo pastoralno-miomirisno). Naravno da je Kluftern selendra jedna obicna seljacka (3800 stanovnika), jedino sto nigde nema blata na ulicama, kao u rodnome gradu... Kako sam se iz tih razloga osetio kao stranac, i samim tim i nepozeljno, pohitao sam dalje uz put.

Markdorf stvarno moze da se prevede kao "Markovo selo". To sto Filip Visnjic, ili neki drugi narodni pevac, nije zabelezio kako je do toga doslo, mozda moze da se objasni cinjenicom da u to vreme Nemci i Turci nisu bili u ljubavi kao danas. Tako Marko nije imao rodoljubive motive da guli d..e na sedlu cak do ovde. (To naravno ne znaci da zbog nekog drugog nije dolazio cak ovde, i proneo slavu srpsko cojstva, junastva, ... Ko zna! :D I onda, na povratku, sav ..., nadrljao na Jerinama. Izgleda da nam ne gine jos jedna revizija istorije. Navikli smo! ;) )

To je, u stvari, fino i cisto mestasce. Stari deo grada je na brdu, i cak ima nesto od starih kapija gradskih. Naravno da ima prodavnice, kafane, crkvu, groblje, ali i osnovnu skolu. Prvenstveno me je interesovalo kao moguce mesto za stanovanje. Objasnjenje: ovde su stanovi u deficitu, i sasvim je normalno da se stanuje 10-ak i vise km od tzv. radnog mesta. Dakle, kako izgleda varijanta da se ovde zivi? Izgleda.

Posto me je dodatno interesovalo kako se vidi jezero sa brda, "izschaltovao" sam u nize brzine i krenuo uzbrdo. Jos malo pa k'o Kamenicki Vis! Motam ja, motam, i naidjem na sasvim fin restorancic nakon par (2) km uspona. Lep pogled sa lepe terase, ali prohladno vreme drzi sve goste iza velikih staklenih povrsina... Prepuno, nije da grejanje ne radi, pa da moraju da se stiskaju, ne bi li se ugrejali?!

Stustim se nizbrdo (poslednji deo puta sam uspeo da zadrzim dah), pun nade da je kljuc mozda vracen na svoje mesto, i... Caj..r! OK, ima valjda jos malo radosti u ovom danu?! Weisswurst i weissbier u frizideru! Mozda se kljuc i vrati u medjuvremenu...

Tako i bese. Mislim na rucak, a kljuca ni posle nije bilo, pa nije... Zahvaljujuci prepodnevnom nedostatku istog nisam mogao da prevedem uputstvo za pripremu kobasica do kraja (kako, bez interneta?!), ali su ipak bile OK. Da sam imao internet, takodje bih primetio da je tog poponeva u Friedrichhafen-u bila organizovana izlozba maketara, i razmena pride. Ne samo da bi se Nemanja izradovao slikama, nego i ja, praveci ih! Ukratko, bez interneta zivot je vrlo manjkav...
;)

Neslavno! Vecinu stvari koje sam hteo da uradim, nisam. Uradio sam vecinu onih koje nisam hteo, a ono sto sam mogao da pozelim i uradim, nisam, jer nisam mogao da znam. Turcine, Turcine... ("Krrrvi cu ti se napiti!!!") :D

Upoznavanje... II - Friedrichshafen

Ili je ova godina nesto skroz naopaka, ili sam ja navukao previse straha od tzv. "Nemacke klime". U svakom slucaju, cim je suvo, bicikl moze da se vozi! :) Tako je izbor za ovaj weekend pao na Friedrichshafen, grad 10-ak km jugo-istocno od Immenstaad-a. Pravi grad, sa sve aerodromom, a bogami i zeleznickom stanicom! I, naravno, na obali jezera. Odavde krecu brodske linije preko istog.

Pogled sa tornja-vidikovca postavljenog na lukobranu, na ulazu u luku

Fridrihshafen je poznat po fabrici aviona Dornier, kao i proizvodjacu prenosnika snage, ili narodski "menjaca", ZF. Mozda je ipak najpoznatiji po dirizablima (sto bi rekli Francuzi), iliti cepelinima. Ovde je rodjen, ziveo i radio, tj. stvarao, Ferdinand Graf von Zeppelin (isti link na srpskom). Iako je bio prafi grof, po svoj prilici ga je mrzelo samo da uziva i nista ne radi. Nigde u biografiji ne pise otkud mu fiks-ideja da pravi luft-balone kojima moze da se upravlja. Mozda dok je nauznak lezao na zelenoj travi i blenuo u nebo?! U svakom slucaju, grad je u znaku cepelina, ukljucujuci i onaj koji se stalno vrti iznad grada. (Cene su prava sitnica: 200 € za 30 minuta. Po osobi, naravno. Detalji ovde.)

Dakle, normalno je bilo posetiti muzej. Normalno je fotografisanje u muzeju bilo zabranjeno, ali cak i Nemci umeju da budu normalni, otud moje slike. ;) Jedino je ulaznica bila nenormalna: 7 i po €!!! Danas imamo lose misljenje o tehnologiji sa pocetka prethodnog veka, ali je noseca konstrukcija cepelina, od "supljikavih" resetkastih dur-aluminijumskih nosaca zaista impresivna! Najslikovitije i najimpresivnije je ipak poredjenje jednog luksuznog auta iz 30.-ih godina (Maibach, ogromnog), vatrogasnih merdevina (bas visokih) i rekonstruisanog dela cepelina (jednog malog dela). Potonje je ovo belo i glatko sto dominira slikom, a vide se i prozori putnicke kabine.
Rekonstrukcija se odnosi na slavni Hindenburg, koji je neslavno, u vidu plamtece zvezde padalice, okoncao eru cepelina 1937. Bio je dugacak i luksuzan skoro kao "Titanik"! Ukljucujuci i klavir (doduse, i on je bio od alumini-muni-muma. :) )

Nakon posete muzeju i setnje starim delom grada, narastajuca praznina u mom zelucu me je navela da pokusam da je neutralisem. Posto sam se vec uzeleo domace klope, grcki restoran je bio razuman izbor. Kicherajsko ime, "Delphi", i jos kicherajskiji (ali jos uvek prepoznatljiv) mural sa prikazom cuvenog antickog prorocista u tesnom ulaznom hodniku nisu mi previse smetali. Ljubazni konobari sa Grcko-shushketavim akcentom i krajnje inspirisuci jelovnik su ucinili svoje. Uzo, musaka i retsina!!! Sta ces vise od zivota?!
Posto sam se lepo naruckao, i sa nalicja salvete podsetio kako se na grckom kaze "efharisto", nastavio sam obilazak. Za kraj mi se interesantnim ucinio Schkolski muzej. Reko', da vidim kako su se to Nemci skolovali kroz vekove, pa su postali takvi kakvim ih mi znamo danas. Smejte se, ali je mene impresionirao sledeci crtez, iz vremena kada je mladjani Joza tek ucio za schlossera: kako se pravilno rukuje bonsekom. (Vecina Srba cak ni to nikad nije naucila.)

Sto bi rekao FND, jedna slika, hiljadu reci

Izmedju ostalog, imali su i prave skamije! Naravno da nisam izdrzao... (Jedva sam se smestio.) Jedan banalan trenutak kontakta debelog mesa i olinjalog drveta, a toliko slatko-melanholicnih secanja?!

I jos jedan detalj: Friedrichshafen se pobratimio sa svima dobro znanim gradom po imenu Kapadzebo*.

Resto fotki je znate vec gde, u albumu "Friedrichshafen".



* Capajebo, Sarajevo... ;)

Upoznavanje stanishta I - Meersburg

Ili proshirenje i obelezhavanje teritorije, rechnikom iz "Opstanka". Dobro, nemojte "obelezavanje" da shvatite previse precizno u duhu malopre spomenute emisije! Cak ni zastavice ne bockam na mapu... Mada ne zvuci kao losa ideja. O tom po tom.

Lepo vreme + bicikl = izlet. Izbor za prvu posetu je pao na Meersburg,* gradic 10-ak km na zapad od Immenstaad-a. Mozda je jedna od najvaznijih stvari cinjenica da je ovde jezero najuze. Odavde ide feribot za Konstancu - jos uvek Nemacki grad na granici sa Svajcarskom i na mestu gde Rajna istice iz jezera.

Schwiza je preko i levo

Gradicem dominira brdo i dva zamka na vrhu - stari i novi. Stari je prava tvrdjava, sada muzej, a novi je i dalje dvorac, i to u privatnom vlasnistvu. Nemaju samo Englezi aristokratiju!

Stari zamak

Izgleda da ce morati da se desi i nesto kao Meersburg II, jer je vreme brzo proslo u tvrdjavi-muzeju, a mrak se uskoro spustio. Jos je pocelo da biva i sveze... Put pod tockove!

* Za one sa boljim internetom na raspolaganju je i web-kamera, link je na istoj strani.

II sedmica

Nista narocito od dogadjaja tokom prethodne nedelje... Jedna obicna radna nedelja. E, sad. Kako za koga, najcesce u zavisnosti od geografske lokacije. Na primer, kako moze da izgleda jedan tipican radni dan...

Varijanta 1.
Nepostojeca, hipoteticka osoba K ustaje kada se probudi, ili malo posle. Tusch-schta-je-to, brijanje-ne-mora-bas-danas, dorucak-daj-zeno, sve lagano i natenane, opusteno. Krece na posao. Shvata da je zbog preterane zelje da sto pre stigne na posao propustila da popije kafu, a zna se da se po jutru dan poznaje. Kakav ce to dan da bude, a bez jutarnje kafice?! K, u maniru rodjenog vodje i pogleda uprtog ka buducnosti, odlucuje da u hodu ispravi gresku pre nego sto se zaista dogodi. A usput spoji i korisno sa lepim. Valjda ima neki kafic usput, a dace Bog, i neko poznat. Desi se i jedno i drugo! Uz kaficu primerena casica (razgovora). Einstein je zaista bio u pravu, vreme ne protice istom brzinom, a u zavisnosti da li se vasa ili posmatraceva soljica kafe krece odgovarajucom brzinom. Posto zahvaljujuci postignutom pomaku vremena pocetna zurba prestaje da bude problem, K se lezerno oprasta od isto tako zaposljenih i uzrbanih prijatelja. "Frka, moram da idem..." Nakon izvesnog vremena stize na posao, ljubazno otpozdravljajuci poznatim likovima u preduzecu. Posto je ona kafa usput bila na brzinu i ne bas neka, sa vrata stavlja lonce na reso. "Do djavola", uskoro razmislja K srcuci kafu, "kako sada da uzivam, kada je skorom anti-demokratskom uredbom zabranjeno pusenje u kancelariji?!" Izmenjavsi znacajne poglede sa kolegama politickim istomisljenicima, ubrzo uziva u slobodi duvanskog dima na tzv. "Mestu za pusenje". Po povratku u kancelariju provodi par nekonstruktivnih i neaktivnih trenutaka u tisini i radu. Uskoro mu osecaj kolegijalnosti nece dozvoliti da naceti posao nastavi - vreme je da se skokne do bifea... Pre nego sto se, nakon napornog radnog dana, krene kuci. Eto, nije lako da se radi (ide na posao)! O opasnostima koje vrebaju na povratku mozda neki drugi put... Mozete i sami da zamislite makar deo.

Varijanta 2.
Sat zvoni u 6:50. Uvezbanim skokom, pre nego sto sam shvatio da li je mrak zato sto jos nije svanulo ili jos nisam otvorio oci, nalazim se u kabini za prosvescivanje. Nakon 398±3 sekunde zatvaram vodu i prelazim na brijanje. Ostrim brijac i odmereno odsecnim pokretima trudim se da odsecem samo visak dlaka sa lica. Dorucak po ustaljenom ritmu. Malo posle 8 stizem na posao, i palim PC jos pre nego sto su se vrata zatvorila za mnom. "Guten Morgen!", kazem ja, "Guten Morgen" cuje se eho iz par grla. Tisina, radi se. U 12:30±par minuta sef izdaje komandu: "Essen!" (jesti) Presavsi iz formacije "kolona 1 po 1" u formaciju "kocka", opkoljavamo sefov C5 * i puf! (slozno zatvaramo vrata) Formacija "u menzi voljno" dok biramo sta ce ko da jede. Nalazimo se za nasim stolom, uzivamo u hrani. Kako su tanjiri prazniji, tako su misici zategnutiji i spremniji za skok. Ali tek kada sef pritisne okidac startnog pistolja! Vracamo posluzavnike i reverznim postupkom se opet nalazimo u firmi. Radi se! Tek negde oko 17:00, ili mnogo kasnije, mozda ce nekome pasti na pamet ideja o kraju radnog vremena... I to tek kada prodje kroz "IF" petlju: "IF (ako) su zavrseni svi zadaci za danas, THEN (onda) mozes da ides, ELSE (inace) nastavi da radis".

Ostavljam citaocima da izvrse orijentaciju opisanih prirodnih pojava prema stranama sveta...


* Sto ce reci da mi je sef pravi rodoljub, sta ce inace pravi Francuz da vozi, ako ne Citroën?!

Slava, was ist das? Sv. Petka...

Pa, danas je bila Slava! Izreka "koga nema, bez njega se moze" se pokazala kao tacna. Tim u sastavu ostatak Mijajlovica + Iwakiri je propisno obavio zadatak.

E, sad, izgleda da su tradicionalni vecernji gosti dobili napad stidljivosti, jer ne verujem da su zaboravili adresu... Barem se nekolicina setila da pusti SMS. Hvala! :x

Sa svoje strane, pozvao sam sefa i trenutno prisutne kolege na rucak (tj. da im platim isti), ali je sef moju ponudu preinacio u predlog da odemo u kafeteriju nakon rucka, pa o mom trosku. Tako sam u opustenijoj atmosferi dobio priliku da pokusam da objasnim sta je to slava... Osim dobrog religioznog vaspitanja pomogle su mi i rupe u recniku nemackog jezika, ali mislim da su donekle shvatili. Ako nista drugo, za tri godine cu valjda imati prilike da im osvezim secanje...*


* Naredne dve godine Slava se pada u dane weekenda.

Omnes viæ Minchenum ducunt

Mozda svi putevi i ne vode u Rim, ali su ovog vikenda mene moji planovi vodili ka Minhenu. Mitfahrgelegenheit, alias internet-autostopiranje, se pokazao kao pravi nacin za jeftino, brzo i udobno putovanje! Herr Gruber, in his little tank, nas je za manje od dva i po sata istovario u Minhenu. (Little tank je ovog puta bio srebrn, sa poznatom trokrakom zvezdom na haubi.)

Bilo je kasno za "pasulj kod Vide" *, pa smo iskoristili jedinu preostalu mogucnost sedenja kod kuce. Zadovoljstvo mi je napomenuti da su moji ljubazni domacini bili Bilja i Aca.

Ako se petak zavrsio u kucnoj varijanti, subota je izvadila fleke. Nakon svih jutarnjih i prepodnevnih obaveza, odlucili smo da iskoristimo lepo vreme i prosetamo do dvorca Nymphenburg.
Naravno da nismo zaboravili (tj. Bilja nije) hranu za jadne i izgladnele bivse ruzne pacice. Izgleda da smo cak i kasnili sa dolaskom, jer je jedan od njih bio toliko gladan, da je Biljin dlan shvatio kao deo ponude.
Sledeca stanica: Hirschgarten, zvanicno najveci Biergarten u Minhenu, sa zonom za rostiljanje. E, sta god da ste naciljali od ova dva, mi smo ipak isli samo u setnju, i da vidimo jelene! :)
Vece se zavrsilo susretom sa jos nekim dragim ljudima sa kojima sam se druzio letos u Minhenu, a u Mexickom baru Zapata. Od revolucionarnog duha udahnuli smo smelost da isprobamo delic mnostva koktela u ponudi. Kako U-Bahn ne vozi u previse sitne sate, morali smo da se suocimo sa dancima svojih casa (niko pouzdano ne zna ukupan broj sagledanih) i krenemo svako svojoj kuci...

Nedelja popodne je bila posvecena putovanju nazad, ovoga puta vozom i u drustvu moje biciklice. Cak i nemacki vozovi znaju da kasne, pa sam tako imao prilike da uzivo vidim katedralu u Ulmu, cekajuci sledecu vezu.


* Secate se valjda...

Prva sedmica

Šta da vam kažem na samom početku? Nema naših kvačica?! Ovo je legalan Windows 2000, nemacka verzija. I nema nista od "nasih" stvari!!! A vrlo je zamorno da stalno skacem u Zeichentabelle, u prevodu Character Map, i kopiram nasa slovca... Dok ne nabavim svoj racunar, i na njemu ne instaliram "pravi" softver, pomirite se sa odsustvom kvacica. I tako samo prave pometnju... Dobar izgovor para vredi, jel'. ;)

Dakle. Iako je bio petak, pa jos 13., srecno smo sleteli Franz Josef Strauß-u "na grbinu". Mozda najmanji deo zasluga lezi na Lufthansi - bilo je lepo vreme i cak i JAT bi se bezbedno prizemljio pod takvim neuobicajenim uslovima. Procedura preuzimanja prtljaga i prelazenja zutih linija ispred saltera je bila izuzetno kratka. Kada sam konacno prosao automatska vrata "bez povratka" i zvanicno stupio na Nemacko tlo, ustanovio sam da mog domacina nema?! Svako normalan bi se mozda i zabrinuo, ali sam se ja jako obradovao, jer je to bila izuzetna prilika da "izujem" jedno Weissbier na brzinu. Dok sam blazeno uzivao u mirisu i ukusu istog, zazvonio je mobilni zvrk, a domacin mi se zabrinuto smesio sa displeja. Ubrzo smo ustanovili da bi bolje bilo da smo koristili prazne case od jogurta i kanapce, bilo bi efikasnije na odstojanju od 10 metara - pod pretpostavkom da nismo bili okrenuti ledjima jedan drugome. Pivu ipak nismo oprostili, a nakon dva i po sata smo se obreli u poluusnulom Immenstaadu. Preciznije, u Firmi. Od zlocestog Jason-a nije bilo ni traga ni glasa, a moj dragi Herr Boss, Monsieur Jouvin, nas je nestrpljivo iscekivao... Posto smo se unapred usaglasili i postavili jednakost "Weissbier=guzva u saobracaju" nije bilo zamerki. Sef me je odvezao na veceru, pa do pansiona za prespavati, uz naznaku "da se vidimo sutra ujutru i idemo u firmu, radi neophodnih objasnjenja".

Firma je u prizemlju, u levoj zgradi

Subota je protekla radno. Puno radno vreme! Dobro podsecanje na samom pocetku zasto sam u stvari ovde...

Moje radno mesto

Da mi pocetak boravka bude maksimalno prijatan, svojom posetom te veceri pobrinuli su se Anka, Natasa i Macan! Lepse nije moglo. Hvala, od sveg srca. :)

Radna nedelja broj jedan je prosla realtivno brzo. Prva dva dana me je sef vozio na posao i nazad, jer do firme ima oko 4 km. U sredu sam vec mogao da proklamujem nezavisnost, ljubaznoscu mog dragog kolege Nikole. Dobio sam na uslugu njegov bicikl. Sreci nikad kraja...