Markovo selo

Ova nedelja je bila pomalo neslavna. To sto sam malo duze spavao nije po sebi strasno, pa nedelja je! To sto sam doruckovao, pa normalno je. To sto je sijalo Sunce, pa bilo je sjajno. To sto nisam isao u crkvu, pa nisam mafijas! To sto nisam mogao da udjem u Firmu, e to je stvarno strasno!!!

Naravno, sumnjam da me je za..bao Turcin (ko ce da za..be Srbina, ako ne brat?!) Elem, do skora je ovde radio i doticni, pa se onda nesto razboleo i sada je na socijalnim jaslama. (Pusto Nemacko!) Monsieur Jouvin ga tolerise, i tip dolazi i dalje u Firmu, koristi internet (kao i ja), puni flase vodom (zagonetka), i tako to. Ime sam mu vec zaboravio. Tako je i on bio juce, i ostao posle mene. Zato gajim osnovane sumnje da je ON bio taj koji je poneo kljuc sa sobom (kljuc inace UVEK stoji u otkljucanom postanskom pretincu u holu).

Posto sam 'ladno pop..deo, doneo sam odluku da prosetam malo, da se o'ladim. Seo sam na bajk i zaputio se niz, a vise uz, put koji prolazi pored Firme i vodi ka severo-istoku. Put vodi kroz Kluftern, na manje od 10 km je Markdorf. Prva etapa je vodila kroz livade. Mirishe li, mirishe... Stajsko djubrivo koje Schwabe jos od leta razbacuju unaokolo!!! Ne da se.. oni Stajerski konji, ne smem ni da zamislim kako je kada puste vetar?! Jedva sam docekao da vidim druge zgrade (kod prvih je i dalje bilo pastoralno-miomirisno). Naravno da je Kluftern selendra jedna obicna seljacka (3800 stanovnika), jedino sto nigde nema blata na ulicama, kao u rodnome gradu... Kako sam se iz tih razloga osetio kao stranac, i samim tim i nepozeljno, pohitao sam dalje uz put.

Markdorf stvarno moze da se prevede kao "Markovo selo". To sto Filip Visnjic, ili neki drugi narodni pevac, nije zabelezio kako je do toga doslo, mozda moze da se objasni cinjenicom da u to vreme Nemci i Turci nisu bili u ljubavi kao danas. Tako Marko nije imao rodoljubive motive da guli d..e na sedlu cak do ovde. (To naravno ne znaci da zbog nekog drugog nije dolazio cak ovde, i proneo slavu srpsko cojstva, junastva, ... Ko zna! :D I onda, na povratku, sav ..., nadrljao na Jerinama. Izgleda da nam ne gine jos jedna revizija istorije. Navikli smo! ;) )

To je, u stvari, fino i cisto mestasce. Stari deo grada je na brdu, i cak ima nesto od starih kapija gradskih. Naravno da ima prodavnice, kafane, crkvu, groblje, ali i osnovnu skolu. Prvenstveno me je interesovalo kao moguce mesto za stanovanje. Objasnjenje: ovde su stanovi u deficitu, i sasvim je normalno da se stanuje 10-ak i vise km od tzv. radnog mesta. Dakle, kako izgleda varijanta da se ovde zivi? Izgleda.

Posto me je dodatno interesovalo kako se vidi jezero sa brda, "izschaltovao" sam u nize brzine i krenuo uzbrdo. Jos malo pa k'o Kamenicki Vis! Motam ja, motam, i naidjem na sasvim fin restorancic nakon par (2) km uspona. Lep pogled sa lepe terase, ali prohladno vreme drzi sve goste iza velikih staklenih povrsina... Prepuno, nije da grejanje ne radi, pa da moraju da se stiskaju, ne bi li se ugrejali?!

Stustim se nizbrdo (poslednji deo puta sam uspeo da zadrzim dah), pun nade da je kljuc mozda vracen na svoje mesto, i... Caj..r! OK, ima valjda jos malo radosti u ovom danu?! Weisswurst i weissbier u frizideru! Mozda se kljuc i vrati u medjuvremenu...

Tako i bese. Mislim na rucak, a kljuca ni posle nije bilo, pa nije... Zahvaljujuci prepodnevnom nedostatku istog nisam mogao da prevedem uputstvo za pripremu kobasica do kraja (kako, bez interneta?!), ali su ipak bile OK. Da sam imao internet, takodje bih primetio da je tog poponeva u Friedrichhafen-u bila organizovana izlozba maketara, i razmena pride. Ne samo da bi se Nemanja izradovao slikama, nego i ja, praveci ih! Ukratko, bez interneta zivot je vrlo manjkav...
;)

Neslavno! Vecinu stvari koje sam hteo da uradim, nisam. Uradio sam vecinu onih koje nisam hteo, a ono sto sam mogao da pozelim i uradim, nisam, jer nisam mogao da znam. Turcine, Turcine... ("Krrrvi cu ti se napiti!!!") :D