Omnes viæ Minchenum ducunt

Mozda svi putevi i ne vode u Rim, ali su ovog vikenda mene moji planovi vodili ka Minhenu. Mitfahrgelegenheit, alias internet-autostopiranje, se pokazao kao pravi nacin za jeftino, brzo i udobno putovanje! Herr Gruber, in his little tank, nas je za manje od dva i po sata istovario u Minhenu. (Little tank je ovog puta bio srebrn, sa poznatom trokrakom zvezdom na haubi.)

Bilo je kasno za "pasulj kod Vide" *, pa smo iskoristili jedinu preostalu mogucnost sedenja kod kuce. Zadovoljstvo mi je napomenuti da su moji ljubazni domacini bili Bilja i Aca.

Ako se petak zavrsio u kucnoj varijanti, subota je izvadila fleke. Nakon svih jutarnjih i prepodnevnih obaveza, odlucili smo da iskoristimo lepo vreme i prosetamo do dvorca Nymphenburg.
Naravno da nismo zaboravili (tj. Bilja nije) hranu za jadne i izgladnele bivse ruzne pacice. Izgleda da smo cak i kasnili sa dolaskom, jer je jedan od njih bio toliko gladan, da je Biljin dlan shvatio kao deo ponude.
Sledeca stanica: Hirschgarten, zvanicno najveci Biergarten u Minhenu, sa zonom za rostiljanje. E, sta god da ste naciljali od ova dva, mi smo ipak isli samo u setnju, i da vidimo jelene! :)
Vece se zavrsilo susretom sa jos nekim dragim ljudima sa kojima sam se druzio letos u Minhenu, a u Mexickom baru Zapata. Od revolucionarnog duha udahnuli smo smelost da isprobamo delic mnostva koktela u ponudi. Kako U-Bahn ne vozi u previse sitne sate, morali smo da se suocimo sa dancima svojih casa (niko pouzdano ne zna ukupan broj sagledanih) i krenemo svako svojoj kuci...

Nedelja popodne je bila posvecena putovanju nazad, ovoga puta vozom i u drustvu moje biciklice. Cak i nemacki vozovi znaju da kasne, pa sam tako imao prilike da uzivo vidim katedralu u Ulmu, cekajuci sledecu vezu.


* Secate se valjda...