Memory test

Evo jednog interesantnog testa, tiče se tzv. "kratkotrajnog pamćenja". Link na stranu je ovde, pa ko voli, nek' izvoli!

A ispod su moji rezultati, i sam sam sebe prijatno iznenadio! Skoro mi dodje da zapišem koliko dobru memoriju pamćenja imam, da se podsetim kada budem zaboravio!!!

Dan kada je otiš'o Frank

Eto, došao je i taj dan... Poslednji radni dan u sedmici, što i nije nešto naročito. Ali, poslednji radni dan u MKE za Franka! To je ipak sve, samo ne "obično".

Do ručka, sve je bilo manje-više obično. Da nisam ništa znao, jedino što bi moglo da bude sumnjivo je to što je Frank više nego obično sredjivao fascikle, dokumente, računar, sto i oko stola... A onda je posle ručka došao trenutak dao probamo kolač iz prethodnog posta.

Le Grande Chef, Steffi i Frank

Nismo mu našli manu! Ali, slatki ukus u ustima se pretvarao u gorak... Jer se čas rastanka neumitno bližio.

Od kada sam došao ovde, Frank mi je bio pri ruci. I to ne zato što sam u radno vreme , uz malo pružanja, mogao da ga dohvatim. Da sam pravio listu koliko mi je pomogao, možda bi mi ponestali memorijski resursi na blogerskom serveru. Počev od XM-a, kada je On insistirao da me vozi da pogledamo auto, preko zamene ulja i potrage za šrafovima po radionici, pa sve do finansijske podrške bez koje ne znam kako bismo se pokrpili...

Možda će ovo da postane moj šlagvort, ali neka. Neka mi samo neko još kaže nešto o Nemcima kako su "ovakvi i onakvi"... A ako je Frank jedini od 70-ak miliona, tek sam onda srećan!

Pa, neka bude i šlag bez worta, Frank je (takodje) rodjen 31. marta, samo '77.!!! Iako ja nešto posebno ne verujem u zvezde, horoskope i sl., moram priznati (ne po prvi put), da tu "ipak nešto ima". Meni još jedan iskren prijatelj... Na delu.

Dalje, o samom rastanku nekako ne ide, nešto mi se magli monitor...

Oproštajna žurka

Moj dragi kolega Frank, koga možda i nisam spomenuo dovoljan broj puta, je dobio posao u drugoj firmi. Po njegovim rečima, "nije sebe našao u konačnim elementima" i osetio je da bi bilo vreme da se oproba na poslu koji ima i "konkretne" sadržaje. Tako je, nakon nekoliko intervjua, dobio posao koji obećava. Start: 2. januar 2008. Došlo je i "sitnooo! 001", pa smo se izdogovarali da napravimo jedno "primo-predajno veče". Elem, od pre mesec dana u Firmi imamo eine Diplomantin, tj. devojčicu koja radi diplomski.* Njena gajba se pokazala kao idealna lokacija, pa je ona pravila žurku za useljenje a Frank svoju oproštajnu.

Nakon obavljenih priprema (shopinga), našli smo se na licinom mestu. Frank se odmah bacio na posao, jer je obećao kolač za sutra.

Frank und Steffi

Sve je proteklo u najboljem redu, mada je mikser malko šmelcovao i kolač je uskoro bio spreman da uskoči u rernu.
Dok smo uživali u radu (gledali kako Frank radi i pijuckali pivce) stigli su i Valerie (Frankova devojčica) i Stephen, naš kolega i Frankov prijatelj od ranije. Onda smo se rasporedili u oko stola i na već spremne pica-podloge (bravo, Štefi!) poredjali svako na "svoj" deo ono što voli. Ja sam, naravno, odabrao jugo-istočni deo našeg pleha. Kao što i priliči EU, u startu smo se dogovorili o bez-viznom režimu pristupa bilo kom delu teritorije, a po završetku pečenja... Sledeća slika simbolizuje trenutak usvajanja sporazuma.

Stephen, Steffi, Valeri, Frank i moja horizontalnost

Uz muzikicu, picu, priču i dovoljno piva noć je bila prekratka... A sutra se ipak radi.


* Priča o tome kako izgleda diplomski rad u Nemačkoj (ozbiljno, nego kako!) može da bude ispričana nekom drugom prilikom.

Opet: Konstans, vašar

Eto, vašar dodje i prodje, ali i dodje ponovo, pa dodje i podsećanje da sam već više od godinu dana na Bodenu... Božićni vašar u Konstanci je bio prvi Novogodišnji vašar koji sam posetio (još) prošle godine, a sada je došlo vreme da se obnovi gradivo. Prošle godine sam bio "solo" (bez Hana *), a sada sam bio u prilici da sebi pripišem ulogu vodiča Mii i Chiharu. Doduše, ipak sam prizvao internet u pomoć, čisto dopunskih informacija radi. Reč vašar ima više značenja u našem jeziku, ali kada vidite Nemački raspored štandova (njih 137), cela pričа najmanje liči na vašar.

Iako smo stigli pre mraka, "Pobedina" je već bila prilično puna, tako da Miina kolica nisu izgledala kao najbolje rešenje. Ipak, nekako smo plovili nošeni maticom. Počela je i kiša, pa se moj ogromantni kineski amrel dobro pokazao. Najgore je bilo u kanjonu ispod železničke stanice, voz samo što je stigao i došlo je do sudara nekoliko struja. Ipak, nekako smo nastavili plovidbu i stigli do luke.
Uz kraće zadržavanje na štandu "čudesa od mesa" najzad i nešto za Miine oči. Jedva smo je odvojili, uz obećanje da će možda (ne baš) iduće godine i ona moći...


* Alias Harrison Ford u serijalu Ratovi zvezda (do djavola, uskoro će biti 30 godina!!! )

Vašar u Zalemu

Salem sam već pominjao početkom godine. Tada je dvorište zamka bilo pusto, sa sve okolnim parkingom... A sada, kakva suprotnost! Lepo ja pitah "jel' igra bela mečka", al' niko ne priča srpski. A bele i ostalih boja mečke mirno dremaju na prepunom parkingu. Njihovi vlasnici su u dvorištu zamka, na Weihnachtsmarkt, tj. Novogodišnjem vašaru.

Iako je Salem mali, u ova dva dana vašara se uopšte tako ne bi pomislilo, sudeći po broju ljudi. Reklo bi se, skoro više nego u Fridrichshafenu (koji je 10-ak puta veći).

Kad malo bolje razmislim, svi su ovi vašari, u stvari, Božićni, a ne Novogodišnji. Mir Božiji, rodjenje Hristovo, inspiracija su nepresušna i glavna tema.

Čak i dim iz dimnjaka! A cena - prava sitnica

Naravno, bez muzike se ne može! Band je spreman...

Spreman da zavergla