Oproštajna žurka

Moj dragi kolega Frank, koga možda i nisam spomenuo dovoljan broj puta, je dobio posao u drugoj firmi. Po njegovim rečima, "nije sebe našao u konačnim elementima" i osetio je da bi bilo vreme da se oproba na poslu koji ima i "konkretne" sadržaje. Tako je, nakon nekoliko intervjua, dobio posao koji obećava. Start: 2. januar 2008. Došlo je i "sitnooo! 001", pa smo se izdogovarali da napravimo jedno "primo-predajno veče". Elem, od pre mesec dana u Firmi imamo eine Diplomantin, tj. devojčicu koja radi diplomski.* Njena gajba se pokazala kao idealna lokacija, pa je ona pravila žurku za useljenje a Frank svoju oproštajnu.

Nakon obavljenih priprema (shopinga), našli smo se na licinom mestu. Frank se odmah bacio na posao, jer je obećao kolač za sutra.

Frank und Steffi

Sve je proteklo u najboljem redu, mada je mikser malko šmelcovao i kolač je uskoro bio spreman da uskoči u rernu.
Dok smo uživali u radu (gledali kako Frank radi i pijuckali pivce) stigli su i Valerie (Frankova devojčica) i Stephen, naš kolega i Frankov prijatelj od ranije. Onda smo se rasporedili u oko stola i na već spremne pica-podloge (bravo, Štefi!) poredjali svako na "svoj" deo ono što voli. Ja sam, naravno, odabrao jugo-istočni deo našeg pleha. Kao što i priliči EU, u startu smo se dogovorili o bez-viznom režimu pristupa bilo kom delu teritorije, a po završetku pečenja... Sledeća slika simbolizuje trenutak usvajanja sporazuma.

Stephen, Steffi, Valeri, Frank i moja horizontalnost

Uz muzikicu, picu, priču i dovoljno piva noć je bila prekratka... A sutra se ipak radi.


* Priča o tome kako izgleda diplomski rad u Nemačkoj (ozbiljno, nego kako!) može da bude ispričana nekom drugom prilikom.