Dan kada je otiš'o Frank

Eto, došao je i taj dan... Poslednji radni dan u sedmici, što i nije nešto naročito. Ali, poslednji radni dan u MKE za Franka! To je ipak sve, samo ne "obično".

Do ručka, sve je bilo manje-više obično. Da nisam ništa znao, jedino što bi moglo da bude sumnjivo je to što je Frank više nego obično sredjivao fascikle, dokumente, računar, sto i oko stola... A onda je posle ručka došao trenutak dao probamo kolač iz prethodnog posta.

Le Grande Chef, Steffi i Frank

Nismo mu našli manu! Ali, slatki ukus u ustima se pretvarao u gorak... Jer se čas rastanka neumitno bližio.

Od kada sam došao ovde, Frank mi je bio pri ruci. I to ne zato što sam u radno vreme , uz malo pružanja, mogao da ga dohvatim. Da sam pravio listu koliko mi je pomogao, možda bi mi ponestali memorijski resursi na blogerskom serveru. Počev od XM-a, kada je On insistirao da me vozi da pogledamo auto, preko zamene ulja i potrage za šrafovima po radionici, pa sve do finansijske podrške bez koje ne znam kako bismo se pokrpili...

Možda će ovo da postane moj šlagvort, ali neka. Neka mi samo neko još kaže nešto o Nemcima kako su "ovakvi i onakvi"... A ako je Frank jedini od 70-ak miliona, tek sam onda srećan!

Pa, neka bude i šlag bez worta, Frank je (takodje) rodjen 31. marta, samo '77.!!! Iako ja nešto posebno ne verujem u zvezde, horoskope i sl., moram priznati (ne po prvi put), da tu "ipak nešto ima". Meni još jedan iskren prijatelj... Na delu.

Dalje, o samom rastanku nekako ne ide, nešto mi se magli monitor...