Vozačka dozvola - uvertira

Važan dokument! Krštenicu dobijate samo jednom u životu, svedočanstva koliko škola završite, a venčanicu koliko puta stignete. Gde je tu vozačka dozvola? Pa, ako vam je iz zakonski opravdanih razloga ne oduzmu, onda obično i nju dobjate samo jednom. Barem je tako bilo... Dok nam je domovina bila Yuga. Ova sadašnja iz poznatih i ostalih razloga nije stigla da potpiše odgovarajuće medjunarodne sporazume, i sada je ni Bugari ne bi priznali (jer se i oni spremaju da "udju" u EU). A nezvanično možete da čujete da se dozvola zemlje koja uzgaja mito i korupciju teško može uzeti za ozbiljno. Ko će da vam poveruje da ste "pošteno" položili vozački ispit? A tu i tamo su verovatno pojedini "snalažljivi" vozači našeg porekla doprineli sagi o našim vozačkim "vrlinama".

1998. godine standardizovane su vozačke dozvole u EU. Evo kako izgleda kategorizacija:

Bilo kako bilo, Nemačka država mi je dozvolila da vozim samo sa SCG dozvolom (bez medjunarodne), u trajanju od 6 meseci. Tako kaže Zakon. A onda dalje piše da je za nastavak upravljanja ljubimcem na 4 točka obavezna provera znanja...

Prvo treba obezbediti overen prevod postojeće vozačke dozvole. Srećna okolnost je da to može da se završi kod ADAC-a ("AMSS"), za tričavih 45 €. Naprave fotokopiju, pošalju je ovlašenom prevodiocu i overeni prevod dobijete poštom. :)

Sledeći korak je bio kontrola očinjeg vida. Odmah sam zamislio odlazak kod lekara opšte prakse. Čekanje. Uput kod specijaliste, opet čekanje... Ipak, ko pita ne skita, a kako smo već skitali, svratio sam kod prvog optičara da pitam. "Molim Vas, podjite za mnom", rekla je fina gospodja. "Sedite ovde, gledajte u ovaj ekran i čitajte mi redom na koju stranu koji znak pokazuje". Hm, to sam radio još kao mali, trebalo bi da još uvek umem da okrenem ruku na pravu stranu. Prva dva reda sam "oduvao". I peti je bio sasvim čitak. Ali! Gde su, do djavola, treći i četvrti?! Gde je "kvaka 22"? Setim se ja, i zažmurim na levo oko. Pojaviše se dva lelujava i mutna reda bez ikakve orijentacije. Ipak, nastavim ja hrabro (po sećanju ;) ) "links oben", "rechts unten", und so weiter (itd). Ajd' ponovo, ajd' sve ponovo. "Dobro je, to je sasvim dovoljno za vožnju", kaže teta. Platim ja to nekih 1o-ak €, i za sveukupno 15-ak minuta završim pos'o!

Sada me čeka kurs prve pomoći. O tom po tom, kada bude.

Nakon ove faze, sledi predaja sakupljenih dokumenata u MZ (Rathaus). Nisam spomenu sliku (biometrijsku, naravno), fotokopiju postojeće dozvole i potvrdu o uplati (videćemo koliko). Onda "oni" lepo provere autentičnost postojeće dozvole. (Očigledno je poverenje u falsifikatorske spososbnosti naše.) To traje 4-6 nedelja.

E, onda sledi teorijska i praktična provera znanja. Čuh da testovi mogu da se polažu čak i na našem jeziku (čitaj: hrvatskom). Pre praktičnog testa bilo bi normalno da se uzme neki čas vožnje, čisto da vide da li stvarno umete da vozite, jel', ili je to samo na papiru. Tu se dešava da pojedine auto-škole pokušavaju da vas ubede kako treba da odvezete ceo kurs, ne bi li vas još dodatno finansijski olakšali... Ko nasedne, plati.

Sve u svemu, celo zadovoljstvo posedovanja EU vozačke dozvole izadje na 700-800 €, na osnovu tudjih iskustava. Ja tek berem kožu na šiljak...