Schwiza I

Ovaj weekend, posle višemesečnih pregovora (kao da se radi o SALT-u), pripao je poseti Grabs-u i familiji Miladinović-Arandjelović. U prevodu, otišli smo da se družimo sa Natašom i Macanom, Ankom i Vukašinom (po malo*). (Za neupućene: Anka je divan rezultat sekundarne genetske kombinacije Nataša vs. Macan. Prvi uspešan projekat je rezultirao Vukašinom.)

Kao što to obično biva, barem po dubokom srpskom ubedjenju, ne valja kad se nešto dugoročno planira (dugoročni planovi su greška, najbolje je "na brzaka".): ) Možda to u kosmičkom poimanju vremena i ima smisla, a to što je baš ovog weekend-a bilo loše vreme, to je čista slučajnost. Mada, iskreno sam počeo da sumnjam u dotično shvatanje kada smo istog popodneva hteli da izadjemo u šetnju do Lichtenstein-a. Nas ljubljeni auto, koji nas je tako lepo dovezao, nije hteo da upali?! Sad, jeste da je kišilo, i jeste da Citroeni ne vole istu, ali... Udobno smo se smestili u Macanov C5 i skoknuli do Vaduz-a ("glavnog" grada Lihtenstajna). Tamo su, medjutim, neki "ludaci" trčali po ulicama, pa je saobraćaj bio zatvoren. Vratili smo se nazad, i popodnevnu kafu popili u jednom od retkih otvorenih kafića. Po povratku sam "prodžarao" sve dostupne konektore, i opet nista.

Uz čuveno "ne umeš ti to, Mijajloviću", Macan je seo i "kresnuo mi" auto?! :D Dobro je, sutra možemo kući, zaključili smo.

E sad, da li žene treba slušati ili ne, prosudite sami. Pošto je stajala pretpotavka da nas vlaga za..bava, Nataša je predložila da auto ubacimo u podzemnu garažu. Kontra-argument je kazao da je to jako loša varijanta ako posle ni tamo neće da upali... Tako je siroti XM ostao vani.

Jogunast ili ne, sutra tek nije hteo ni pisne!!! Na kraju smo pozvali ADAC (nemački AMSJ), i došli su u roku od sat i po. Bez uspeha, ali ko će već da se izbori sa silnom elektronikom, a još bez "platina" i ostalih "rezervnih delova iz gepeka"?! Na kraju je stigao šlep, i uz dranje patosa, natovarismo ga nekako (XM je VRLO nizak kad odstoji neko vreme, pa se skroz spusti)...

A onda, "šlag na tortu". Taman sam se popeo gore i oprao ruke, kad zvoni interfon i čika "nešto priča"... Sidjemo dole, a njemu crk'o akumulator!!! "Ako ti je, kad 'oćeš moj auto na silu da navučeš na prikolicu!" :P Onda, "Macane daj struju"... I tako naš "hm" ode za Friedrichshafen.
Macan nas je vratio kući... Ništa bez prijatelja, čak ni u tudjini! ;)


*Vukašin je već veliki dečko, i kao takvog ga nismo bog-zna-koliko zanimali.