"Ona je mala" (Ko to kaže, ko to laže...)

Koliko ste puta čuli, ili još gore, sami izgovorili rečenicu: "Neka, pusti ga! On ne zna ništa, još je mali"?! Možda znate za priču o majci koja je dovela svoje sedmogodišnje "nemoguće" dete kod lekara da ga pita za savet, kako da ga vaspitava. "Gospodjo, kasnite sedam godina", glasio je odgovor. Svako ima pravo da se sa ovim složi ili ne. Umesto daljeg filozofiranja, sledi kratak film - primer broj 1.

Ništa naročito, to ume svako dete. Pa naravno da ume, hvala Bogu! Svaki roditelj sa zadovoljstvom priča o dostignućima svoga deteta, jedva se uzdržavajuci da kaže da je to ne samo zbog gena, nego da se date sposobnosti mogu opisati samo IV stepenom komparacije. "Moje dete ne da brzo uči, nego...". Sa druge strane, ustanovite da u slučajevima kada ta ista deca urade nešto neprimereno, usledi čuveno "...još je mali".

A ja kažem: deca brzo uče sve čemu ih učimo, rečju ili primerom. Ono čemu ih ne učimo popuniće već na neki svoj nacin... Pošto želimo da nam deca budu dobra, tj. da odgovaraju našim aršinima, možda prosto treba da im posvetimo više pažnje. Mogu da nauče sve, samo treba malo upornosti i ideja čemu da ih učimo. Primer broj 2, pokretne slike.


Za kraj, dokaz da dobar primer nema premca! ;)
















Ovde sam experimentalno stavio dva kratka filma. Voleo bih da znam da li da nastavim sa tom praksom, ili je vreme za učitavanje predugo? Medjurešenje: pauzirati film dok se ceo ne učita, a onda odgledati...