Ping-pong na nemački način

Elem, biti birokrata nije lako, čak ni u Nemačkoj. Dugo sedenje za stolom loše utiče na zdravlje, to je naučno dokazano. Džabe što savremene tehnologije olakšavaju posao, sedenje ostaje podjednako teško. Iz tih razloga, a zahvaljujući blagotvornom uticaju sredstava javnog informisanja, svi službenici su svesni neophodnosti bavljenja sportom. Iz meni nedokučivih razloga, većina birokrata ovoga sveta koje sam (na žalost) imao prilike da upoznam, ima zajedničku ljubav prema ping-pongu. Da li je to zato što se igra odvija preko neizbežnog kancelarijskog elementa, alias stola?!

Celuloidna loptica se često uzima za primer nečega laganog. Da bi na pravi način demonstrirali svoju snagu, junaci prethodnog pasusa više vole da se igraju (sa) ljudima. Po nekim statistikama italijanski službenici su tehnički najnapredniji, mada ih srpski kolege prate u stopu. Do skora sam verovao da su Nemci prilično neinventivni po tom pitanju, ali nikad nije kasno da se čovek suoči sa svojim zabludama.

Tako se priča o Japanskoj venčanici dogodila još jednom, sada na relaciji mi-Mesna zajednica Immenstaad-Odsek za strance Fridrihshafen. Kao i svi lojalni imigranti, tako smo i nas troje odmah u ponedeljak 08. januara otišli da se prijavimo u MZ. "Trebaće nam i Vaš Venčani list. Gde ste se venčali?" "U Japanu, verifikovano u kako-nam-se-već-sad-zove-Domovina. Može li medjunarodni izvod iz Serbije?" "Ne, mora original, sa sve apostilom + prevod kod ovlašćenog sudskog prevodioca. Original ne sme da bude stariji od 6 meseci." Avaj, Japanski original, još uvek vrlo čitak, Mia je prerasla tri meseca (tada smo ga ponovo "vadili"). Inače, apostil se može dobiti lično u Tokiju, eventualno poštom, ali pošiljka mora da bude izunutar Japana.

Slična priča se već dogadjala u SCG u januaru 2005., pa je japanski konzul lično i personalno u razgovoru sa našom nadležnom gospodjom "sredio" stvari. Zato smo odlučili da prvo pitamo Konzulat u Minhenu šta nam je raditi. Odgovor je glasio da je vrlo redak slučaj da nemačke vlasti traže apostil u ovakvom slučaju. Nakon jednog maila i dve nedelje iščekivanja stigao je koverat iz Japana. Usledio je već opisan put u Minhen. Dobili smo dva komada na čitkom nemačkom jeziku, poštom, nakon četiri dana. Čuveni član Marfijevog zakonika, da neko ko nije pisao tekst odmah nadje grešku, nije omanuo ni ovog puta. Pisalo je da smo se venčali 05.1.2004, umesto 05.11.2004.?! Nakon razgovora koji je Chiharu obavila, za par dana stigli su novi i ispravni primerci. (U medjuvremenu su u Konzulatu verovatno promenili slušalicu telefona sa kog je razgovor vodjen. Razlog: tog dana je mnogo puta udarila o pod, dok se službenik klanjao i izvinjavao zbog greške.)

MZ Immenstaad

Sa novim elanom smo otišli u MZ, i sa olakšanjem ustanovili da je dokument OK. Na osnovu njega MZ može da mi izda Lohnsteuerkarte, tj. poresku knjižicu, a pošto dokumentovano imam ženu i dete, imam i odgovarajuće poreske olakšice (u prevodu: nekih tričavih 3stotinak jevrića manje državi, ali više nama.)

Usledio je odlazak u Fridrihshafen, radi dobijanja boravišne dozvole. Seka iz prizemlja me je ljubazno poslala u Matičnu službu na I sprat. Teta na I spratu mi je ljubazno objasnila da to u stvari nije dokument koji njima treba. Sve će da mi objasni Seka u prizemlju. A objašnjenje je bilo da je neophodan original sa apostilom (plus...). Apostilom japanska država potvrdjuje da je Opština Kawaminami (gde smo se registrovali) ovlaščena od iste da venčava. (Verovatno je Konzulat prekršio Zakon kada nam je izdao nemački prepis). Ipak, poslednja rečenica je bacila zračak nade: "MZ Immenstaad je nadležna za vas, pa ako oni prihvate Vaš dokument na nemačkom, prihvatićemo i mi. Pozvaćemo Immenstaad i objasniti im da nisu dobro protumačili Zakon." 'Ladan tuš.

Novi, munjeviti majstorski potez nas je sustigao pre nego smo bili spremni. Pismo iz MZ kaže: aut apostille, aut nihil. Nema Lohnsteuerkarte bez apostila. Chiharu ponovo odlazi u MZ i objašnjava celu priču od Kulina bana... Napokon mi javlja da je sve OK! Ja u neverici okrećem broj telefona Odseka za strance, i Seka mi umilnim glasom saopštava: venčani ste!!! :) Da danas nisu ranije zatvorili zbog Maskenbala, završili bismo i ostatak priče... Biće još sportskih dana.

"Sportski centar" Friedrichshafen

Eto, tako nemački majstori igraju ping-pong.

P.S. Naravno da ni u Immenstaad-u ni u Friedrichshafen-u nisu menjali telefonske slušalice...