Vašar Friedrichshafen

Kao što sam možda već nekom prilikom napomenuo, mesec decembar pripada Novogodišnjim vašarima. Skoro svaki zaselak ima svoj...

Danas smo bili u Friedrichshafen-u na jednom takvom.
Vašar k'o vašar, bilo je rano popodne i "parada pijanstva i kiča" * sigurno nije bila u toku. Dobro, istini za volju, nije bilo pijanaca.

Ne znam šta je umetnik-kreator kompozicije hteo da kaže, ali možda nije ni on znao...

Obzirom na doba dana, gužve nije bilo. Mi smo ipak porodični ljudi i posetu smo obavili u nama primerenom trenutku... Mia je dobila pecivo u obližnjoj pekari, a mi smo se okomili na nekakvu vrstu mini-pica i potom na karamelizovano jezgrasto voće (kao da smo trudni! )


* Djole Balašević, stihovi iz "Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja"

Selidba

Selidba k'o selidba, šta da se priča. Moj kolega Frank je našao Novi posao od Nove godine, a period do tada je odlučio da provede kod svoje devojke. Njegov momački stan nije trebalo da bude problem za isprazniti, ali se čovek uvek iznenadi koliko stvari ima tek kada se seli. Tako se Frank malo po malo iznenadjivao tokom nedelje i ponešto prevozio autom, a subotu smo izdvojili za kabaste stvari.

Srećna okolnost je to što stan, iako u suterenu, ima veliki prozor koji gleda na dvorište, pa je većina stvari odatle svojevremeno ušla. Sada istim putem nazad, hop u bašticu, pa hop u prikoličicu... Uključujući šifonjer "3 sa 3", dvosed i dve fotelje.* Veš mašina je ipak izašla na velika vrata, kao prava gospodja.

Srećni Frank & Audi A6 (i bagaž, na kraju slike)

* Dobro, trokrilca smo rastavili na krilca.

Ništa nas ne sme iznenaditi

Dani su sve kraći, noći sve hladnije. Tu i tamo se još poneki žuti list očajnički drži za slamku. Zima je na pragu, kuca na vrata. Svi su već odavno zamenili letnje gume zimskim. Sneg samo što nije pao...

Prethodnih dana je primećeno nekoliko bledih pahuljica kako se bezvoljno lelujaju u okolini Bodenskog jezera. Tako ozbiljna situacija zahteva ozbiljna dejstva! Da i o tome neko misli, svedoči prizor koji me je zatekao pred ulazom u zgradu. (Za postavku je zadužen domar zgrade.)
U ćošku je kofa sa solju i lopaticom za distribuciju iste. Desno je, očito, ljopata za sneg. Gde su naši slavni putari, da se iznenade kako neko ne ume da bude iznenadjen snegom! I, evo, do dana današnjeg niko nije maznuo lopatu, niti je ko odneo "malo soli na ovce"... Dal' zato što su svi tol'ke lenštine da im rad ne pada na pamet, ili se čeka na sneg?!

Videćemo kada sneg bude stvarno pao, ko će prvi da se pri'vati. Kreisverwaltungsreferat još nije istakao raspored po smenama, kakve li birokratske lenštine tamo rabote! Tako ćemo, izgleda, morati da se oslonimo samo na gradjansku savest i civilizacijske manire...

Vol, vo, dodje mu isto

Tamo neki dan reče James Bond: "Never say never again" ("Nikad ne reci nikad više".) I zamalo bi tako. Čak i ako reč "više" probamo da tretiramo kao višak, misao ne gubi na svojoj filozofskoj snazi. Tako sam se ja "zaklinjao" kako nikad neću da vozim VW Golfa, recimo, a zamalo da mi se obije o glavu jedan Golf 2 (još gore, automatik!)

No, kako već rekoh, odosmo mi da pogledamo VOL-VO-a. Priča se da u SAD ljude koji ga voze bije glas da su loši vozači, pa kao, "koji ćemo auto, najbolji i najsigurniji je Volvo" (kad ne može tenak). Može dobro da potegne, dugo da tegli a da se ne umori, ne treba da se timari, tetoši itd., siguran je i bezbedan, a ako gih birao životinju za amblem, to sigurno ne bi bio bik, već vo(l). Možda otud i ime, samo naši jezički stručnjaci još nisu izvršili analizu srpskog porekla skandinavskih jezika?! Eto još jednog dokaza da smo mi nacija najstarija...

Ako mašta čini svašta, to ne znači da bez mašte ne ispadne ništa, ali gledajući ovaj auto, sklon sam da ustvrdim da je tako... Ovo sigurno nije auto zbog koga će srce da vam zaigra. Tu bi ortodoksni pragmatičari možda mogli da me ščepaju za gušu. Jer, "ovo" je napravljeno za pouzdan transport ljudi i robe i možda još ponečega, te samim tim savršeno služi svojoj svrsi, ali gušt tom prilikom slobodno zaboravite.*
Ja se, izgleda, već polako navikavam da kupujem aute po ceni od 600 € - toliko je koštao i XM. Pa, da bacimo pogleda šta stoji iza toga u ovom slučaju.

Većinu karakteristika** sam već dao, a tome može samo da se doda da je auto tehnički u relativno solidnom stanju. Za '95. godište moglo bi i bolje, da se na njemu nije izredjalo 6 vlasnika. Ja se kao 7. samo nadam da taj broj još uvek ima nešto od pozitivne magije. Kada smo uzeli auto, nije čak bio ni preterano čist, da ne pominjemo smrad cigareta. (Vlasnik auto-kuće je inače iz Belorusije, što ne mora ništa da znači.) Motor i posle 285000 km lepo radi i dobro vuče, a grejanje bi uz malo usavršavanja moglo da se poredi sa onim u Ladi. Od tehničkih falinki koje ne mogu da saniram u domaćoj radinosti je kvačilo (nije baš u top formi), ali o tom po tom.

Ukoliko je auto napravljen od švedskog čelika,

onda on svakako nije čuven po svojoj otpornosti na koroziju

Sve u svemu, ovo deluje kao solidno napravljeno transportno sredstvo. Porediti ga sa XM-om skoro da nema smisla, a ista cena samo pokazuje koliko je XM bio potcenjen. Evo, već treći dan se pitam da nisam slučajno kupio auto bez opruga? Ili možda ima neke "blokade" kao nova veš-mašina, pa su zaboravili da ih skinu?! A one daske koje su služile kao kalupi pri oblikovanju sedišta baš nisu morali da zaborave da izvade... I tako se ja požalih kumu FND-ju, a on lepo kaže "šta si mogao da očekuješ od auta koji se ne uklapa čak ni u perverzni kockasti švedski dizajn?" Upravo tako! Samo neću dalje da karakterišem perverznost likova koji voze taki auto...

"Prikrpljen" i zamaskiran zadnji levi rub

* Frojdovski rečeno, radite "ono" samo ako pravite (istu takvu) decu, a ni u kom slučaju iz emocija.

** Za drage čitateljke, XM je bio crvenkasto-braon, a ovaj je crn.

Potraga za autom

Eto, XM je juče otišao na poslednje putovanje, ostavljajući bolnu i nenadoknadivu prazninu u našim srcima. Već danima jedrim internetom suznih očiju, ali dostojne zamene nema. (Suze možda ne toliko zbog vetra nego zato što mnogo buljim u ekran.) Surogat treba da ispuni nekoliko uslova: da ima 4 vrata i gepek u koji mogu da stanu dečija kolica (samim tim i dve-tri gajbe piva ), zimske gume, cenu ispod 800 € i da ima važeći tehnički barem do maja naredne godine.

Sledi kratak prikaz onoga što smo našli u slici i reči.

Opel Vectra 2.0i, '89., 115 KS, 175000 km, Automatik, 550 €

Za Vektru klasika, izrdjali zadnji rubovi i okolina. Tehnički do avgusta 2008. Da se vozi i posle toga baj-baj.

Ford Sierra 2.0, '89., 100 KS, 78700 km, Automatik, 890 €

Sierra je optički bila u odličnom stanju, šteta što mi je utekla. Verovatno je mogla da se dobije za 700.

Renault 9, '81., (1.4, 64 KS ?), 114000 km, 300 €

Rešo je, dakle, isto godište kao i naša bivša "Osamnaestica", samo izgleda da ga je neko baš retko vozio ("Osamnaestica" je "ubila" skoro 3 puta ovoliko). Prednji deo je očito bio havarisan, uključujući branik, oba krila i haubu. Medjutim, sve je lepo namešteno i auto izgleda dosta zdravo. Tehnički ima samo do februara, gepek možda ne zadovoljava. Osim toga, najveći minus je što je ovo najverovatnije isti motor kao kod R-18, dakle, karburatorski. To sa jedne strane znači potencijalno štucanje po hladnom vremenu, a sa druge veću poresku stopu - zbog zagadjenja. Voziti i baciti. Možda ima smisla ako ga dobijem za 100-150 €?! Sve što se eventualno pokvari može Miško i zatvorenih očiju...

Volvo 440, 2.0i, '95., 109 KS, 275000 km, klima, Euro-2, 700 €

Ovo je naš trenutni favorit! Ima izrdjale zadnje rubove i još par sitnih oštećenja, te veliku kilometeražu. Dobra oprema: osim klime (koja, navodno, radi i biće nam neophodna zimus ), ABS, servo-volan, centralna brava, električni podizači napred, električni retrovizori, vazdušni jastuci. Tehnički ima do maja 2008. Probaćemo da malo "ubijemo cenu", barem na 600. Rendez-vous danas popodne.

Kralj je mrtav, živeo kralj!

Citroën XM, 1989-2007

Da, drage moje i dragi moji, kucnuo je i taj čas, za poslednje zbogom... Puče zupčasti kaiš, pred sam kraj Njegovog života. Bilo je kao po onoj narodnoj "(ne) lipši magare do zelene trave". Ja odma' po povratku kući (iz Srbije) ugovorim termin u Servisu, ali gužva je, kažu, može tek 31. oktobar (Nemci su posvećeni Nj. V. Automobilu i redovno menjaju letnju i zimsku obuću (tj. gume), u skladu sa vladajućim propisima.)

Elem, tri dana pred Termin. Nedjelja, neđe oko podne, jezdimo mi niz Carski ravan drum i... Stadosmo. "Šta mu je?" pita Chiharu. "Ma, nije mu ništa. Kao i obično, nešto sa strujom", velim ja. "Drka-drka-đon, drka-dr-đon", što bi rek'o Rambo Amadeus, džarah ja konektore, a zle me slutnje obuzeše pri krajnje čudnim zvucima koji iz mašine dopiraše pri verglanju. Izgleda da mu sad STVARNO nije ništa. "Teško je bilo i skoro nemoguće izraziti šta se u našim dušama događalo" (parafraziram). Pozvasmo ADAC*, moju najbolju investiciju u životu ikada (što se novca tiče). Dođoše, videše, poraziše me potvrdom mojih najcrnjih slutnji.

Odšlepaše nas do Sitroenovog servisa, pa nekako kući, Mercedesovim taxijem... Za 15 €/8 km bi mogli malo udobnije taxije da prave!

Sreda. Termin. Razgovor sa Servisom. Konačno shvatih da se Njemu ne isplati da izlazi iz Servisa... Kažu, zamena zupčastog 200 €. Onda probaju, ako radi, sve je OK. Ali! 90% šansi da je još neki ventil pokrivljen, upućenima će odma' biti jasno da to znači demontažu glave motora, zamenu ventila, vodjica, itd, itd, itd... Dovoljno itd-ova da se skupi za 15 stotina evrova. (Ovde je majstorski radni sat skup, kao što ste i mislili.) "Bol je stegao naša srca, kao sibirski led daleke plave cvetove." (citat) Momentalno smo prestali da se otimamo utisku da se situacija "samo šali sa nama". I tako... "Okačih" auto na ebay, stavih najnižu cenu 49 € i prekrstih se tri puta...

Iskreno, najviše me je uplašila mogućnost naplate (odnošenja smeća). (Nemci baš imaju uvrnuto shvatanje značenja reči "nekretnina", auto tu ne spada?!) Servis je, sa svoje strane, bio krajnje korektan. Ponudili su mi da auto ostane kod njih 2 nedelje na parkingu bez ikakve nadoknade, s tim da će i oni da ga ponude eventualnim kupcima.

Aukcija se završila u petak na 103 €. "Daj šta daš", super je! Danas sam odjavio auto, trebalo mi je čitavih 18.31 minuta i 5.60 €. Odneo sam papire u Servis, da ih zamolim da izvrše primo-predaju kada "tip" dodje po auto. Srećom, postoji nešto što se zove "Serviskasse", u koju ću sa zadovoljstvom da priložim neki dinar u znak zahvalnosti za svu pruženu pomoć. Neka popiju neko pivce, makar i bez mene.

Matematika:

1. Kupio sam auto za 600 konvertibilnih novčanih jedinica.
2. Registracija je bila oko 80 istih.
   
3. Platio sam za osiguranje za 11 meseci cca. 1900 (samo obavezno!)
   
4. Porez je 302 na godišnjem nivou.
   
5. Uložio sam oko 150 € u delove (filter za vazduh, filter za ulje, ulje za motor), 100 za ulje koje je motor "usput" potrošio.
6. Popravke koje su se desile u medjuvremenu, a koje nisam moga' sam da sprovedem, koštale su sve zajedno oko 300 €. Moj rad, znanje itd. ne mogu sebi da naplatim, za ono što sam sredio od sitnica.
   
7. Za sudar sam dobio odštetu od 200 €, od čega sam kupio vrata (na internetu) za 77. Krilo nisam stigao da kupim, iz očiglednih razloga. Razliku bih rado vratio starcima..
8. Prešao sam oko 30000 km, potrošio 300 x 9 litara u proseku x 1.3 €, cca 3500 za gorivo. Koliko je potrebno da se "ubije" ta kilometraža i koliko košta održavanje bilo kog auta u medjuvremenu?
9. Prodao sam zemne ostatke za 100.

Sumarno može i ovako, za nepunih 11 meseci:

1. Posedovanje me je koštalo 2880.
2. Vožnja me je koštala oko 3600.
3. Redovno održavanje 150.
4. Popravke oko 300.
5. Ukupan broj otkaza: 5 (uvek na zgodnom mestu).

Bilans: slatko smo se izvozili, preselili smo se njime, uključujući i celu spavaću sobu, tri puta sam došao do Naisussa i vratio se nazad. Da ne pominjem udobnost i zadovoljstvo u vožnji. MI completed**.

Zaključak: auto je uvek trošak, ali često neophodan. Ja smatram da je XM, bez obzira na zao glas koji ga "bije", više nego korektno odradio svoj deo pogodbe. I kada je otkazivao, činio je to u najpovoljnije mogućoj situaciji. Kao što već nekom prilikom rekoh, to je zato što sam ga ja voleo, pa je i on umeo na odgovarajući način da uzvrati.

Može da kaže ko šta hoće, Citroën ili volite ili ne razumete. Sklon sam da mislim da je to stvar filozofije. Ko razume, shvatiće, a ko ne, i tako nije bitno... Neke stvari prosto nemaju cenu. Čitajući o Sitroenima na raznoraznim forumima, došao sam do zaključka da je to mnogo univerzalniji princip nego što mi to zamišljamo... I ima mnogo ljudi koji ga se črsto drže, barem kada su Sitroeni u pitanju.

Epilogue: "svega ovoga ne bi bilo da je Pera otišao pravo u policiju" (da sam odmah zamenio zupčasti kaiš). Tako se to dešava kada su auto pre mene posedovali Bosanci, pa Rumun. Sad se pitam, da li je kaiš ikada i menjan, kao što je trebalo?! Ja ću svakako ponovo da kupim XM-a, samo ću ovoga puta malo više da tražim dok ne nadjem tačno ono što hoću. U medjuvremenu, naći ćemo nešto što će da se kotrlja narednih par meseci...

Le Roi est mort. Vive le Roi! Slava mu.


* Nemačka kopija našeg AMSS.

** Za starije čitaoce: akronim od Mission Impossible, tj. "Nemoguća misija".

Sa zadovoljstvom sam koristio delove teksta iz drame "Maratonci trče počasni krug"...