Heidelberg
Uvek je dobro spojiti lepo sa korisnim. Moja komšika iz stare zgrade je na doktorskim studijama u Heidelberg*-u već neko vreme i sada se sprema za povratak kući. Problem sa selidbom... Elem, našla je rešenje po pristojnoj ceni, samo je ostalo pitanje nekih osetljivih stvari. Pa, rekoh, ko će da pomogne ako ne komšija od tri sprata iznad?! 
I tako smo planirali za Niš za 15 dana, pa što ne bih poneo par manjih kofera? Što je još bolje, poštar čak ne mora da zvoni dva puta (jer ima ključ od ulaznih vrata u zgradu).
Postoje razne priče o tome kako je Heidelberg** izbegao bombe made in USA. Praktičari kažu, zato što nema industrije, samo stare zgradurine sa budjavim knjižurinama, romantičari pričaju da je neki Amer koje je rasporedjivao bombe boravio u gradu pre rata i neminovno se zaljubio u isti, te da je plan bio da se u Heidelberg smesti Američki garnizon po završetku rata... Kako bilo, grad je ostao netaknut, ako izuzmemo prisustvo velikog broja američkih vojnika u dugom nizu godina posle rata. 
Možda su se Nemanjići i služili srebrnim escajgom, ali tri godine pre Kosovske bitke ovde je osnovan prvi Nemački univerzitet. U medjuvremenu su mnoge učene glave ovde postale takve, medju njima i 5 Nobelovaca. Izmedju ostalih znamenitosti, poznat je Hajdelberški zamak. Moje opažanje je da negde u blizini mora da ima mnogo crvenkastog peščara, jer je su i zamak i stari most, izmedju ostalih, od njega sačinjeni. Teško je reći da li je zamak lepši danju ili noću...
Tri puta godišnje se uveče održavaju vatrometi, u znak sećanja na tri puta kada je zamak goreo.
Iznad zamka je brdo-vidikovac Königstuhl, Kraljev(sk)a stolica, sa koga se pruža sjajn pogled na grad i reku Neckar. Ove godine je proslavljena 100-ta godišnjica brdske železnice (još tada na električni pogon).
U povratku svratismo i do zamka. Oštećivan i dogradjivan više puta, unutar zidova se mogu naći raznorazni stilovi. Nekadašnja funkcija tvrdjave vidljiva je samo "odozdo", unutrašnjost je kudikamo pitomija, više liči na park i obiluje lepim detaljima. Tu je i istinita legenda o princu koji se zvao Friedrich V koji je za svoju dragu Elisabeth Stuart preko noći izgradio celu celcatu kapiju, ne bi li joj pokazao koliko je voli. Bilo je to za Njen 20. rodjendan, leta Gospodnjeg 1615. Današnji muškarci nisu tako romantični, akamoli sposobni za takva pregnuća. 
Naravno da je ovime priča o Hajdelbergu tek načeta, ali toliko smo postigli u jednom danu. Tako ćemo se povinovati verovanju da ko jednom dodje, uvek se vraća. Ljubavi na prvi pogled radi.
* Ovo je link na stranu na Engleskom.
** Link na stranu na Srpskom jeziku.
I tako smo planirali za Niš za 15 dana, pa što ne bih poneo par manjih kofera? Što je još bolje, poštar čak ne mora da zvoni dva puta (jer ima ključ od ulaznih vrata u zgradu).
Postoje razne priče o tome kako je Heidelberg** izbegao bombe made in USA. Praktičari kažu, zato što nema industrije, samo stare zgradurine sa budjavim knjižurinama, romantičari pričaju da je neki Amer koje je rasporedjivao bombe boravio u gradu pre rata i neminovno se zaljubio u isti, te da je plan bio da se u Heidelberg smesti Američki garnizon po završetku rata... Kako bilo, grad je ostao netaknut, ako izuzmemo prisustvo velikog broja američkih vojnika u dugom nizu godina posle rata. Možda su se Nemanjići i služili srebrnim escajgom, ali tri godine pre Kosovske bitke ovde je osnovan prvi Nemački univerzitet. U medjuvremenu su mnoge učene glave ovde postale takve, medju njima i 5 Nobelovaca. Izmedju ostalih znamenitosti, poznat je Hajdelberški zamak. Moje opažanje je da negde u blizini mora da ima mnogo crvenkastog peščara, jer je su i zamak i stari most, izmedju ostalih, od njega sačinjeni. Teško je reći da li je zamak lepši danju ili noću...
Tri puta godišnje se uveče održavaju vatrometi, u znak sećanja na tri puta kada je zamak goreo.
Iznad zamka je brdo-vidikovac Königstuhl, Kraljev(sk)a stolica, sa koga se pruža sjajn pogled na grad i reku Neckar. Ove godine je proslavljena 100-ta godišnjica brdske železnice (još tada na električni pogon).
U povratku svratismo i do zamka. Oštećivan i dogradjivan više puta, unutar zidova se mogu naći raznorazni stilovi. Nekadašnja funkcija tvrdjave vidljiva je samo "odozdo", unutrašnjost je kudikamo pitomija, više liči na park i obiluje lepim detaljima. Tu je i istinita legenda o princu koji se zvao Friedrich V koji je za svoju dragu Elisabeth Stuart preko noći izgradio celu celcatu kapiju, ne bi li joj pokazao koliko je voli. Bilo je to za Njen 20. rodjendan, leta Gospodnjeg 1615. Današnji muškarci nisu tako romantični, akamoli sposobni za takva pregnuća. 
Naravno da je ovime priča o Hajdelbergu tek načeta, ali toliko smo postigli u jednom danu. Tako ćemo se povinovati verovanju da ko jednom dodje, uvek se vraća. Ljubavi na prvi pogled radi.* Ovo je link na stranu na Engleskom.
** Link na stranu na Srpskom jeziku.
Postovi
Nema komentara:
Objavi komentar