E, moj Gavrilo

Bez okolišanja, mislim da mi je sada poprilično jasno kako i zašto je počeo I svetski rat. Ono što smo učili u školi o "povodu" i "uzroku" generalno "pije vodu", ali... Imam vrlo jasnu sliku o beskonačnom nizu neogovorenih poruka koje je Austro-Ugarska administracija uputila Srpskoj.

A slika mi zaista izgleda kristalno jasna. Kada u nekoliko navrata napišete mail i adresirate ga na 30-ak adresa (u pitanju su bliski prijatelji), a svaki put dobijete (u proseku govoreći) samo 3 (tri) odgovora, šta pomislite?! Još je gore što izgubite iluzije da se, eto, "desilo", zato što se po pravilu ponavlja. Ako ja teško nalazim opravdanje za takvo nejebavajuće ponašanje svojih prijatelja, što bi ga carevina imala za nekog crva na Balkanu?! Moja reakcija je pretežno emocionalna, pa tek onda racionalna (pokušavam da nadjem opravdanje i da ga upotrebim kao melem). A primarna reakcija, kada vas nervira komarac koji vas uz sve još i drsko gricka gde stigne, je da poželite da ga spljeskate. Verujem da se A-U carevina tako osećala davne 1914.

I na sve što sam napisao može da se stavi primedba, jedino (skoro) prazan mailbox ima neoborive argumente.