Gde se prave naj, naj...?

Za sireve - znamo, za automobile - znamo (?), za cokolade - znamo, za paprike - takodje. Jeste li se nekada zapitali gde se "prave" najbolji psi? Kao ni na prethodan pitanja, odgovor ne mora da bude jednoznacan, mnogo toga zavisi od ukusa. Ipak, cinjenica da je svako cuo za rotvajlera. I za reputaciju koja postovanje u kosti uliva.

Dakle, Na obroncima Schwarzwald-a, tamo gde izvire nas Dunav, i gde je Schwester Hildegard* ucila da hoda drzeci se za ovcije runo, nalazi se oblast i istoimeno mestasce Rottweil. (Nisam imao prilike da se druzim sa Udom*, kao sto nikada nisam ni imao zelju). Ne znam na kome je mila g-dja Hildegard istrenirala strogocu, ali znam da nisam video nijednog rotvajlera. "Pa dobro, Frank, gde su ti rotvajleri?" upitao sam. "Zatvoreni su, jer su mnogo opasni", glasio je odgovor.

Cinjenica je da se nismo uzeli popodne da se bismo se vozili 100 km od Immenstaada, a sve to da ne bismo videli ono sto se inace ne vidi?! Stvarni razlog je bio Frankov rodjak, automehanicar, odnosno njegova radionica. Posto smo prethodnih dana izvrsili defektazu i nabavili potrebne rezervne delove, Frank je ugovorio sredu popodne kao termin za auto-popravku. Cena iznajmljivanja: gajba piva. Neodoljiva ponuda, zar ne? Bolje i da ne znate kakve su cene u Nemackim servisima...

Posto smo cupkali pred zakljucanom garazom jedno pola sata, Thomas se napokon pojavio! Ako je kasniti 15 minuta akademski, onda pola sata za auto-mehanicara cak i nije lose. Ubrzo smo ubacili auto u garazu, i prepustili se uzitku prljavih ruku. Negde oko 8 uvece sve je bilo gotovo: zamenjeno ulje u motoru i filter, filter za vazduh, zamenjena manzetna na homokinetickom, popravljena pumpica za pranje vetrobrana... Ostalo je samo jos da se podesi visina farova. I onda, dragi citaoci... Sve radi, samo auto nece da upali?! Probali smo prvo da pozatvaramo sva vrata. Onda i da izadjemo, pa da ponovo udjemo, opet nista. Ostao je samo hardverski "reset" velikim cekicem, ali dok smo pili pivo i mozgali da li je bolje da zovemo Chefa da nam da sutra slobodno, ili da ga molimo da nas vozi kuci, Thomas se vratio. Iskustvo cini svoje! Za tili cas je otkrio da je jedan od konektora poprilicno labav i da je to vec neko uvezivao "zickom". To sto je auto izabrao da nece da upali na pravom mestu, u pravo vreme i u prisustvu pravog coveka, izgleda kao vise od srece. Prakticno je to moglo da se desi bili kada i bilo gde, a ipak nije...

Tako se sve zavrsilo kao u svakom dobrom Hollywood-skom filmu, happy-end-om.


* Secate li se TV serije "Schwarzwald Klinik"?