Svuda podji, ali u Minhen uvek dodji

Ruku na srce, valjda sam dosta izdrzao, a da ne odem u (voljeni) München! Sve se razmisljam, ako ikada u zivotu budem morao da idem "pod noz", dal' je bolje da zaborave makaze u meni, ili da mi greskom amputiraju Minhen, sta bi bilo teze preziveti?! Takav by-pass tesko da bi doprineo radosti zivljenja.

Izgleda da cu morati da kupim foto-aparat od barem 4000 ASA*, kako bih nesmetano mogao da snimam nocu, cak i ako ruke nekada pocnu staracki da mi se tresu! Ovog weekend-a se vecina zanimljivih stvari desavala po mraku, pa slika skoro da i nema. Zato, u nedostatku nedostajucih, stvarajte mentalne (slike).

Prosli put sam u Minhen stigao u "Little Tank", vodjenom sigurnom rukom Herr Gruber-a, ako se secate. Ovoga puta mi je doticni, u kratkom tlf-razgovoru, saopstio da ne "racunjam" na njega. Srecom po internet, umem i ja da ga koristim! Sledeci izbor je pao na osobu X, pod imenom Danilo Baldesi. Prvo sto sam pomislio je bilo "uh, ovaj nije Schwaba, dal' ce uopste da dodje!" Ali, ovo je ipak Germany... Pozovem tipa. Krene konverzacija na sporo-tekucem Nemackom, i tip pita na kilavom Engleskom da li i ja govorim isti. Sta drugo da kazem, obasjan zracima Sunca, nego "da" (iako nepristrasno mogu da kazem da "moj" nije ni izbliza tako kilav.) Da, tip vozi za Minhen te veceri. Dogovorimo se, i ja pitam za auto. Kaze, "italijanski". Pitam za model. Kaze "crn". Pitam za broj tablice, kaze "ne znam"?! Na sajtu je pisalo da ima samo jedno mesto, a tip me ipak pitao koliko prtljaga imam. Zove se Baldesi - dal' je Rumun, proletelo mi je kroz glavu! Pa jos mozda vozi neki italijanski krsh-dvosed sa malo mesta, ne zna mu registarski broj (jer ga je upravo "maznuo"), mozda ce na kraju da me uzme za taoca?! A meni nije bas toliko stalo da se (sa zakasnjenjem) pojavim na RTL-u...

Tip je, posto nije Schwaba, naravno, ipak (za)kasnio. Srecom, uspeo je da se zadrzi u akademskim granicama, cak mi je u medjuvremenu ljubazno "pustio" poruku da kasni. Sta da vam kazem, stigla je nova (i zasta crna) Alfa 159!!! Ubrzo sam skontao da je moj domacin vrlo prijatan Italijan (kakav paranoik i ja umem da budem ponekad?!) Put je protekao u izuzetno prijatnoj atmosferi, pa smo slatko iz-ogovarali Nemce!!! :D

Skoro da nisam ni osetio, i vec smo bili u Minhenu. Sledilo je pitanje, gde bih voleo da izadjem. "Donersbergerbrücke", ispalih kao iz topa (jer je tako pisalo na sajtu, da dotle vozi). Onda mi je lepo priznao da ce "da mi se izvini kada ga budem tukao", jer nije odstampao celu rutu, pa ne mozemo bas precizno da pogodimo mesto, a to zato sto se zurio da ne zakasni (iako i tako JESTE!) Onda smo razgledali deo Minhena oko spomenutog mosta, i drzali se onog starog: "kartu citaj, seljaka pitaj"...

Prvo nismo imali, a drugo nismo uspevali da nadjemo. Najvise nam je pomogao Kinez, koji je govorio Nemacki (koji ne bismo razumeli da nije mahao rukama i kolutao ocima, mrdanje usima se ne racuna). Tako sam se konacno nasao na juznoj kapiji Minhena... Moj standardni i neprevazidjeni Minhenski domacin, (a i mnogo sire), vec je bio na lokaciji. (Nemacka skola cini svoje, u najboljem smislu reci.)

Dovoljno sam detaljisao, pa necete saznati sta smo vecerali. ;) Posto se nismo dugo videli, prica je trajala do plitko u jutro... Spavanjeee!

Subota, ne radi se. Sa druge strane, Bozic se neumitno priblizava. Grad je popodne bio pun, ali je to tek pocetak! Guzva mi nije smetala, naprotiv. Kada covek ne vidi toliko ljudi na jednom mestu duze vreme, bice vam jasno da za mene nije bilo lepseg prizora. I, naravno da se Minhen polako sprema za nastupajucu promenu nacina pisanja poslednje cifre zdesna, sto se godine tice.
Po prodavnicama jest' guzva, ali tek cemo da vidimo za par nedelja kako stvarno izgleda pretpraznicna groznica! Nazovite je i "potrosacka", ako bas hocete. U svakom slucaju, lepo i toplo vreme nam je dozvolilo da popijemo pice sedeci napolju i uzivajuci u sveopstoj guzvi. Jos malo pa kao u Nisu u podne!

Dobra je stvar sto Nemci nisu ucili organizaciju prodajnog prostora na primeru niske "Kalce". Ovako, ako letimicno obratite paznju na raspodelu polova na nekom spratu neke robne kuce, odmah znate koja se vrsta robe tu prodaje.

Da ni deca nisu poslednja rupa na svirali, a ni novcanici njihovih roditelja, svedoci i sledeci primer.

Darth Vader, glavom i maskom! Pa jos od LEGO kockica!!!

Subotom uvece je guzva, ako imate nameru da izadjete negde. Cak i ako to nije u samom centru. Tako smo nas cetvoro pokusali da odemo na kuglanje, i mogli smo i da se kuglamo, ali tek sledeceg dana. Sreca nasa sto je na sledecem spratu bio bilijar. Dok smo popili pice, jedan sto je vec bio slobodan. Nakon vise od deset godina neaktivnosti, uspeo sam da postignem par zadovoljavajucih hitaca!

Nakon "Saturday Night Fever", nedelja je protekla u "domacinskoj" atmosferi, i dan smo proveli vrlo prijatno. (Iako nismo nikog ogovarali. ;) ) Domacini su prezentirali pravo prasece pecenje, sa sve vrlo krckavom kozicom! Nije tek tako München u Bavarskoj...

Na kraju, "kuca" nije uvek tako blizu kao sto moze da izgleda. Nije problem bio u broju "obezkapljenih" flasa Weissbier-a, nego u rastojanju i redu voznje. Kada sam se konacno obreo na peronu autobuske stanice u Friedrichshafen-u (samo 10 km od tuscha i kreveta), nepokolebljivi Red voznje je pruzao prst ka obliznjoj TAXI stanici. A bilo je tek nesto iza pola 11?! Srecom, bio je tu jos jedan "pacijent", pa je svako od nas pojecinacno ustedeo po 2.80 Evra. Kako je svako i platio po 2.80 Evra, matematika je jasna: TAXI-ja nije ni bilo!!! A ni nasih 2 x 2.80, Boga mi. Nestali u akciji...


* "Normalan" fotografski film ima tricavih 100.