Konstanca

Ono sto je bilo u planu za prethodni vikend, pomerilo se na ovaj, zato sto je kisa bila tako dobra da se sa ovog premesti na prethodni (vikend). Dakle, Konstanca je najveci grad na obalama Bodenskog jezera, sa oko 80 tisuca dusa. Nalazi se na mestu gde neverna Rajna napusta zagrljaj Gornjeg jezera, da bi se nakon koketiranja sa jos cetiri znatno manja ogranka, konacno zaputila dalje. Dve kule na obali jasno svedoce o strateskoj vaznosti mesta. Necete se prevariti ako posumnjate u Rimsko poreklo imena, bio jednom jedan imperator i zvao se Constantinus Chlorus. Simpatican je podatak da je on "tatko na naseg" Sv. Konstantina Velikog!!! Mali ovaj svet, bas.
U Konstancu se stize na razne nacine, to najbolje znaju jadnici koji su pokusavali da pobegnu iz Nemacke u vreme III Reich-a, jer granica izmedju Nemacke i Svajcarske prolazi kroz Konstancu. Naravno da je veci deo grada Nemacki, ali Svajcarci su cuveni po svojoj vestini da se ne kace ni sa kim ni oko cega. Ja sam stigao feribotom, koji na svakih 15' krece iz Meersburg-a. I voznja traje toliko. Cena povratne karte, sa sve biciklom, 6.60 €.
E, ako ste mislili da se do karte dolazi lako, mozete i da se prevarite! Lep crveni automat za prodaju karata, optocen uglancanim dugmicima, ko bi mu odoleo?! Tumacim ja objasnjenja, pritiskam dugmice i levom i desnom rukom, i napokon dodje trenutak da lepu masinu nagradim: ubacim novcanicu od 10 € u precizno naznacenom polozaju. I... masina je ispljune?! Nakon jedno 5 jalovih pokusaja, setim se da mozda neko strpljivo ceka i razmislja gde je ta grupa za koju kupujem karte. Srecom, niko! Probam jos jednom, i isto. Onda se valjda Bog smilovao i resio da mi posalje dobru vilu u pomoc. Ako nikada ranije nisam razmisljao kako bi Lorelei* mogla da izgleda, sada znam! Of course da je spikala English. I of course da je dala sve od sebe da mi pomogne. Prepustih njenim negovanim rukama da miluje dugmice. Rezultati su bili razliciti: ili sam ja imao povratnu kartu, a biciklica je bila osudjena da ostane na drugoj obali, ili sam ja imao kartu u jednom smeru, a biciklica povratnu, ili smo Lorelei i ja isli zajedno u Konstancu, a biciklica je trebalo da pliva. Svejedno, masina je ostala neumoljivo principijelna i podjednako mrzela moj krvavo zaradjeni novac...

Svi znamo da je zabluda da su sve plavuse - plavuse. I plavusa ima raznih. Kad je ukapirala da glupa kanta nije vredna daljeg rasipanja njenog sarma, lakonski mi je predlozila da se obratim osoblju... I, prosuvsi jos par carobnih iskrica, odlebdela dalje. A osoblje kao osoblje, zna sve, pa i da se karte kupuju na brodu. Tako jednostavno, a ipak tako prosto! Za to mi vec nisu bili potrebni trikovi i plavuse, pa sam se konacno obreo na drugoj obali. Dobar internet&Google Maps su se vec pokazali kao dobro resenje. Koji cas kasnije bio sam na mestu gde Rajna ljubi nebo.
Stari deo grada je zaista lep i ocuvan. A takav je zato sto je pomalo i u Svajcarskoj, pa saveznici nisu imali mu.. da rizikuju da im Svajcarci smanje kamate (na njihove uloge) radi naplate stete, te tako nista osim kise i snega tokom rata nije palo na krovove i ulice Konstance. Lepota je proizvela drugi problem: jednostavno nisam mogao da odlucim sta da slikam!!! A na netu ima toliko slika lepsih od onih koje bih ja napravio, sve do panoramskih 360° snimaka (cak su i "sferni", mozete i u nebo da "zijate"!)

Schnetztor

Naravno da vreme brzo prolazi, i da sam video samo jedan mali deo. I naravno da sam i ogladneo. E, tu vec nije bilo "moje" Lorelaj da mi pritekne u pomoc, jer vlasnici vecine restorana zamisljaju da su svi Nemci i da su svi vec ruckali do 2. Onda lepo prave pauzu do 5, i skoro nigde ne moze da se jede!!!** Ako se ne racunaju Turci i Tajlandjanke, na svu srecu. Posto su mi nekako Tajlandjanke*** izgledale privlacnije, testirao sam njihovu kuhinju, i nisam se pokajao. Iza naziva Pad Grapao Moo kriju se pirinac, svinjetina i povrce, u slatko-slano-ljutoj kombinaciji. Cak mogu da pohvalim i Thai pivo.

Kramerhaus

Sa novom energijom sam nastavio setnju laganim okretanjem pedala. I ubrzo morao da upotrebim kocnice! Ako smo u necemu nadmasili kapitalizam, bratske bivse (ili bivse bratske?!) socijalistcke zemlje i mi, onda su to granicni prelazi. Ovi ovde nemaju veze kako se to radi grandiozno. Zamalo da utrcim u Svicu!!! A to bi moglo da me kosta proterivanja... Zato je kocenje bilo primereno.
Na povratku naleteh na jedno bistro iznenadjenje: Dubrovnik! Vlasnik jest' Hrvat, ali se to ovde ne racuna. Zato mu sljivovicu (dobraaa!) za dobrodoslicu necu zaboraviti!!! :)
Mrak je svuda podjednako mracno mracan, pa onda ni blic mnogo ne pomaze. Zato je ovde i kraj price o Konstanci, ili barem ovog dela.

Bogorodicina katedrala

* Lorelaj, Homerova sirena koja je u srednjem veku emigrirala na Rajnu, da svojom pesmom i odsjajem zlatne kose malo potapa Nemce.

** Pustite samo masti na volju i ukrstite napirlitanu radnicu sa nekog naseg saltera i vlasnika restorana u Konstanci... Onda smak sveta izgleda vrlo privlacno.

*** Glishowichu, bile su PRAVE! Mozda se vid ipak poboljsava sa godinama?!