Upoznavanje stanishta I - Meersburg

Ili proshirenje i obelezhavanje teritorije, rechnikom iz "Opstanka". Dobro, nemojte "obelezavanje" da shvatite previse precizno u duhu malopre spomenute emisije! Cak ni zastavice ne bockam na mapu... Mada ne zvuci kao losa ideja. O tom po tom.

Lepo vreme + bicikl = izlet. Izbor za prvu posetu je pao na Meersburg,* gradic 10-ak km na zapad od Immenstaad-a. Mozda je jedna od najvaznijih stvari cinjenica da je ovde jezero najuze. Odavde ide feribot za Konstancu - jos uvek Nemacki grad na granici sa Svajcarskom i na mestu gde Rajna istice iz jezera.

Schwiza je preko i levo

Gradicem dominira brdo i dva zamka na vrhu - stari i novi. Stari je prava tvrdjava, sada muzej, a novi je i dalje dvorac, i to u privatnom vlasnistvu. Nemaju samo Englezi aristokratiju!

Stari zamak

Izgleda da ce morati da se desi i nesto kao Meersburg II, jer je vreme brzo proslo u tvrdjavi-muzeju, a mrak se uskoro spustio. Jos je pocelo da biva i sveze... Put pod tockove!

* Za one sa boljim internetom na raspolaganju je i web-kamera, link je na istoj strani.

II sedmica

Nista narocito od dogadjaja tokom prethodne nedelje... Jedna obicna radna nedelja. E, sad. Kako za koga, najcesce u zavisnosti od geografske lokacije. Na primer, kako moze da izgleda jedan tipican radni dan...

Varijanta 1.
Nepostojeca, hipoteticka osoba K ustaje kada se probudi, ili malo posle. Tusch-schta-je-to, brijanje-ne-mora-bas-danas, dorucak-daj-zeno, sve lagano i natenane, opusteno. Krece na posao. Shvata da je zbog preterane zelje da sto pre stigne na posao propustila da popije kafu, a zna se da se po jutru dan poznaje. Kakav ce to dan da bude, a bez jutarnje kafice?! K, u maniru rodjenog vodje i pogleda uprtog ka buducnosti, odlucuje da u hodu ispravi gresku pre nego sto se zaista dogodi. A usput spoji i korisno sa lepim. Valjda ima neki kafic usput, a dace Bog, i neko poznat. Desi se i jedno i drugo! Uz kaficu primerena casica (razgovora). Einstein je zaista bio u pravu, vreme ne protice istom brzinom, a u zavisnosti da li se vasa ili posmatraceva soljica kafe krece odgovarajucom brzinom. Posto zahvaljujuci postignutom pomaku vremena pocetna zurba prestaje da bude problem, K se lezerno oprasta od isto tako zaposljenih i uzrbanih prijatelja. "Frka, moram da idem..." Nakon izvesnog vremena stize na posao, ljubazno otpozdravljajuci poznatim likovima u preduzecu. Posto je ona kafa usput bila na brzinu i ne bas neka, sa vrata stavlja lonce na reso. "Do djavola", uskoro razmislja K srcuci kafu, "kako sada da uzivam, kada je skorom anti-demokratskom uredbom zabranjeno pusenje u kancelariji?!" Izmenjavsi znacajne poglede sa kolegama politickim istomisljenicima, ubrzo uziva u slobodi duvanskog dima na tzv. "Mestu za pusenje". Po povratku u kancelariju provodi par nekonstruktivnih i neaktivnih trenutaka u tisini i radu. Uskoro mu osecaj kolegijalnosti nece dozvoliti da naceti posao nastavi - vreme je da se skokne do bifea... Pre nego sto se, nakon napornog radnog dana, krene kuci. Eto, nije lako da se radi (ide na posao)! O opasnostima koje vrebaju na povratku mozda neki drugi put... Mozete i sami da zamislite makar deo.

Varijanta 2.
Sat zvoni u 6:50. Uvezbanim skokom, pre nego sto sam shvatio da li je mrak zato sto jos nije svanulo ili jos nisam otvorio oci, nalazim se u kabini za prosvescivanje. Nakon 398±3 sekunde zatvaram vodu i prelazim na brijanje. Ostrim brijac i odmereno odsecnim pokretima trudim se da odsecem samo visak dlaka sa lica. Dorucak po ustaljenom ritmu. Malo posle 8 stizem na posao, i palim PC jos pre nego sto su se vrata zatvorila za mnom. "Guten Morgen!", kazem ja, "Guten Morgen" cuje se eho iz par grla. Tisina, radi se. U 12:30±par minuta sef izdaje komandu: "Essen!" (jesti) Presavsi iz formacije "kolona 1 po 1" u formaciju "kocka", opkoljavamo sefov C5 * i puf! (slozno zatvaramo vrata) Formacija "u menzi voljno" dok biramo sta ce ko da jede. Nalazimo se za nasim stolom, uzivamo u hrani. Kako su tanjiri prazniji, tako su misici zategnutiji i spremniji za skok. Ali tek kada sef pritisne okidac startnog pistolja! Vracamo posluzavnike i reverznim postupkom se opet nalazimo u firmi. Radi se! Tek negde oko 17:00, ili mnogo kasnije, mozda ce nekome pasti na pamet ideja o kraju radnog vremena... I to tek kada prodje kroz "IF" petlju: "IF (ako) su zavrseni svi zadaci za danas, THEN (onda) mozes da ides, ELSE (inace) nastavi da radis".

Ostavljam citaocima da izvrse orijentaciju opisanih prirodnih pojava prema stranama sveta...


* Sto ce reci da mi je sef pravi rodoljub, sta ce inace pravi Francuz da vozi, ako ne Citroën?!

Slava, was ist das? Sv. Petka...

Pa, danas je bila Slava! Izreka "koga nema, bez njega se moze" se pokazala kao tacna. Tim u sastavu ostatak Mijajlovica + Iwakiri je propisno obavio zadatak.

E, sad, izgleda da su tradicionalni vecernji gosti dobili napad stidljivosti, jer ne verujem da su zaboravili adresu... Barem se nekolicina setila da pusti SMS. Hvala! :x

Sa svoje strane, pozvao sam sefa i trenutno prisutne kolege na rucak (tj. da im platim isti), ali je sef moju ponudu preinacio u predlog da odemo u kafeteriju nakon rucka, pa o mom trosku. Tako sam u opustenijoj atmosferi dobio priliku da pokusam da objasnim sta je to slava... Osim dobrog religioznog vaspitanja pomogle su mi i rupe u recniku nemackog jezika, ali mislim da su donekle shvatili. Ako nista drugo, za tri godine cu valjda imati prilike da im osvezim secanje...*


* Naredne dve godine Slava se pada u dane weekenda.

Omnes viæ Minchenum ducunt

Mozda svi putevi i ne vode u Rim, ali su ovog vikenda mene moji planovi vodili ka Minhenu. Mitfahrgelegenheit, alias internet-autostopiranje, se pokazao kao pravi nacin za jeftino, brzo i udobno putovanje! Herr Gruber, in his little tank, nas je za manje od dva i po sata istovario u Minhenu. (Little tank je ovog puta bio srebrn, sa poznatom trokrakom zvezdom na haubi.)

Bilo je kasno za "pasulj kod Vide" *, pa smo iskoristili jedinu preostalu mogucnost sedenja kod kuce. Zadovoljstvo mi je napomenuti da su moji ljubazni domacini bili Bilja i Aca.

Ako se petak zavrsio u kucnoj varijanti, subota je izvadila fleke. Nakon svih jutarnjih i prepodnevnih obaveza, odlucili smo da iskoristimo lepo vreme i prosetamo do dvorca Nymphenburg.
Naravno da nismo zaboravili (tj. Bilja nije) hranu za jadne i izgladnele bivse ruzne pacice. Izgleda da smo cak i kasnili sa dolaskom, jer je jedan od njih bio toliko gladan, da je Biljin dlan shvatio kao deo ponude.
Sledeca stanica: Hirschgarten, zvanicno najveci Biergarten u Minhenu, sa zonom za rostiljanje. E, sta god da ste naciljali od ova dva, mi smo ipak isli samo u setnju, i da vidimo jelene! :)
Vece se zavrsilo susretom sa jos nekim dragim ljudima sa kojima sam se druzio letos u Minhenu, a u Mexickom baru Zapata. Od revolucionarnog duha udahnuli smo smelost da isprobamo delic mnostva koktela u ponudi. Kako U-Bahn ne vozi u previse sitne sate, morali smo da se suocimo sa dancima svojih casa (niko pouzdano ne zna ukupan broj sagledanih) i krenemo svako svojoj kuci...

Nedelja popodne je bila posvecena putovanju nazad, ovoga puta vozom i u drustvu moje biciklice. Cak i nemacki vozovi znaju da kasne, pa sam tako imao prilike da uzivo vidim katedralu u Ulmu, cekajuci sledecu vezu.


* Secate se valjda...

Prva sedmica

Šta da vam kažem na samom početku? Nema naših kvačica?! Ovo je legalan Windows 2000, nemacka verzija. I nema nista od "nasih" stvari!!! A vrlo je zamorno da stalno skacem u Zeichentabelle, u prevodu Character Map, i kopiram nasa slovca... Dok ne nabavim svoj racunar, i na njemu ne instaliram "pravi" softver, pomirite se sa odsustvom kvacica. I tako samo prave pometnju... Dobar izgovor para vredi, jel'. ;)

Dakle. Iako je bio petak, pa jos 13., srecno smo sleteli Franz Josef Strauß-u "na grbinu". Mozda najmanji deo zasluga lezi na Lufthansi - bilo je lepo vreme i cak i JAT bi se bezbedno prizemljio pod takvim neuobicajenim uslovima. Procedura preuzimanja prtljaga i prelazenja zutih linija ispred saltera je bila izuzetno kratka. Kada sam konacno prosao automatska vrata "bez povratka" i zvanicno stupio na Nemacko tlo, ustanovio sam da mog domacina nema?! Svako normalan bi se mozda i zabrinuo, ali sam se ja jako obradovao, jer je to bila izuzetna prilika da "izujem" jedno Weissbier na brzinu. Dok sam blazeno uzivao u mirisu i ukusu istog, zazvonio je mobilni zvrk, a domacin mi se zabrinuto smesio sa displeja. Ubrzo smo ustanovili da bi bolje bilo da smo koristili prazne case od jogurta i kanapce, bilo bi efikasnije na odstojanju od 10 metara - pod pretpostavkom da nismo bili okrenuti ledjima jedan drugome. Pivu ipak nismo oprostili, a nakon dva i po sata smo se obreli u poluusnulom Immenstaadu. Preciznije, u Firmi. Od zlocestog Jason-a nije bilo ni traga ni glasa, a moj dragi Herr Boss, Monsieur Jouvin, nas je nestrpljivo iscekivao... Posto smo se unapred usaglasili i postavili jednakost "Weissbier=guzva u saobracaju" nije bilo zamerki. Sef me je odvezao na veceru, pa do pansiona za prespavati, uz naznaku "da se vidimo sutra ujutru i idemo u firmu, radi neophodnih objasnjenja".

Firma je u prizemlju, u levoj zgradi

Subota je protekla radno. Puno radno vreme! Dobro podsecanje na samom pocetku zasto sam u stvari ovde...

Moje radno mesto

Da mi pocetak boravka bude maksimalno prijatan, svojom posetom te veceri pobrinuli su se Anka, Natasa i Macan! Lepse nije moglo. Hvala, od sveg srca. :)

Radna nedelja broj jedan je prosla realtivno brzo. Prva dva dana me je sef vozio na posao i nazad, jer do firme ima oko 4 km. U sredu sam vec mogao da proklamujem nezavisnost, ljubaznoscu mog dragog kolege Nikole. Dobio sam na uslugu njegov bicikl. Sreci nikad kraja...