"Vodeni svet" u Konstanci

Napokon jedan dan bez kiše! :D Tako smo Strahinja i ja odlučili da se provozamo do Meersburg-a, uskočimo na feribot do Konstanz-e i obidjemo "Vodeni svet". Naravno da smo usput zastali da bacimo pogled na Jezero sa jednog od omiljenih vidikovaca.
"Vodeni svet" spolja liči na celinu lepo poredjanih (velikih) kontejnera, ali iznutra izgleda sasvim normalno. Mogu se videti raznorazni stanovnici raznoraznih mora! Priznajem da je iz nemačko-englesko-francuskih naziva bilo malo teško pokapirati koja je riba koja, ali na kraju, sve ribe liče jednu na drugu! Barem po tome što znaju da plivaju. Dodatna teškoća za raspoznavanje je što ima mnogo zakrivljenih debelo-staklenih površina, pa kad to slikate, bolje da niste ni slikali. ;) A na kraju, "dobre ribe" su i tako uvek prepoznatljive na prvi pogled. B-)
Jedan od akcenata izložbe je činjenica da (u proseku) svake sekunde umru dve ajkule. Na izgled zvuči bezazleno, ko ih pa još voli?! Problem je u tome što stradaju od ljudske ruke, a to znači na krajnje neprirodan način... Dalje, to znači atak na biološku ravnotežu, i još mnogo više. To što niko od nas (osim Robija) u svom životu nije sreo "morsko kuče" i nije neka uteha. Tužna je istina da Čovek* uništava sve što može da dohvati, pa su jedino neke ribetine (ribice?) na veeelikoj dubini sigurne (još neko vreme). ;)

U nastavku smo imali zadovoljstvo da sretnemo "Hedvigu" **.

I, na kraju lepog i suvog dana, smo ipak imali neplaniranu "zabavu". Elem, moja bicikla se, usled vanrednih trkačkih napora usput, "raz...la", pa smo zamenili mesta i nekako se došlepali do kuće. Dogadjaj se, izgleda, desio čisto da razbije monotoniju i unese blagi duh avanturizma u sveokružujuću nirvanu...


* Što li se to piše velikim slovom, u ovom slučaju, pa čak i šire?! :(

** Čitaocima Harija Potera je glupo objašnjavati, a ostalima... Ima li smisla?! ;)