St. Martin in the Fields (of Immenstaad)

Za svetog Martina sam prvi put čuo na Radio-Beogradu, neke-tamo-davne i pitao sam se "kakav je to naziv za hor?!" Sada, "pod stare dane", učim o Martinu koga nisam poznavao...

Već nekoliko dana Mia i Ana ne prestaju da pričaju o "Njemu", a sreća je krenula da dobija na intenzitetu u ponedeljak, kada su se vratile iz obdaništa sa laternama u rukama! Koreni su, da ne kažem "kao i obično", više paganski nego hrišćanski. Otprilike se datum proslave poklapa sa završetkom setve. Više detalja, kao i uvek, možemo naći na Wiki.

Elem, večeras smo se lepo spremili i u pola šest otišli do obdaništa. Tamo nas je sačekala gomila dece sa upaljenim laternama i "sam" sveti Martin na pogolemom konju! Interesantno je da lik izvorno predstavlja rimskog vojnika, sa sve crvenim ogrtačem!!!


Nakon prve pesme (zapažate li vezu sa imenom hora?), krenuli smo u laganu kružnu šetnju. Vreme nas je poslužilo, bez kiše i sa takoreći dvocifrenom temperaturom, obišli smo krug oko naselja. Par puta je povorka zastajala i svi prisutni su pevali pesmice posvećene Svetom Martinu. Tu nekako imam rupu u sećanjima iz svog detinjstva (pred-germanističkog)?!

Dobro je što inače loše pevam, pa niko nije očekivao da pustim glasa... Mia i Ana su bile tu kao dostojna zamena.


Nakon šetnje nas je u dvorištu našeg obdaništanceta sačekao punch, kuvano vino, "podgaćice" i viršle... Dečurlija je jedva dočekala da odbegne u mračne krajeve dvorišta, izvan domašaja naših pogleda. Orilo se od dečije cike i vriske, doprinoseći opojnoj atmosferi opšteg blagostanja...