Inžinjerska posla

Jednom davno, u prošlom veku (dok su ljudi još uvek poštovali i slavili Dan republike), odluče dva inžinjera da najvernijem čovekovom ljubimcu sagrade zaklon od surovih atmosferskih uticaja. Mladji inžinjer je dobio zadatak da sakupi podatke neophodne za formulaciju projektnog zadatka; stariji inžinjer, nadasve čuven po svojim organizatorsko-izvršiteljskim sposobnostima, primio je na sebe materijalno-tehnički deo realizacije projekta.

Zadatku je, kako i priliči, pristupljeno krajnje ozbiljno. Kako su daleki ljubimčevi preci trčkarali uz nogu predaka današnjih konstruktora (tehnički!) najboljih automobila na svetu, čijem je uspehu standardizacija dala značajan doprinos, prvo se poseglo za istima (standardima) iz odgovarajuće oblasti. Statistika može biti naličje svakog standarda, a u ovom slučaju je trebalo da bude ogledalo: standard je govorio da će mladunac jednog dana, kada dostigne punu snagu i zrelost, imati impozantnu visinu H, kada se pruži dužinu L i kada se oždere širinu D (možda kraticu od "debljina")? Po strogo inžinjerskim principima vodjeno je računa o faktorima sigurnosti (naročito dinamičkim), pa su polazne dimenzije pomnožene odgovarajućim koeficijentima (toliko puta opasniji od Perinog, ovoliko puta veći od Mikinog, onoliko puta ... od Djokinog).

Nakon razmatranja varijatnih rešenja, uzimajući u obzir opšte i posebne klimatske uticaje, sa posebnim težinskim koeficijentom na nizbrdaciju terena, usvojena je konačna forma objekta. Uvid u dostižne materijale (restlovi izgradnje prebivališta vlasnika ljubimca, alias kuće) odlučio je izbor nosećih materijala (čamovina), kao i pokrivno-izolacionih (ter-papir, Al-lim 0.55 mm).

Radionički prostor je već postojao u vidu podzemnih prostorija uobičajenog naziva "podrum." Mašinski park, sastavljen od svih vrsta čekića, bio je razmešten što deterministički (mladost-idealizam), što stohastički (zrelost-realizam). Kohezioni materijal, u narodu poznat kao ekseri, nije manjkao. Na osnovu projektnog zadatka, te dokumentacije sopstvene izrade, glavni inžinjer je prionuo na posao. Radovi su brzo napredovali a mladji inžinjer je bio impresioniran rezultatima. U retkim časovima sreće (ako baš cepidlačimo: sekundama), kada je uspevao da uleti u dotični prostor, i sam Ljubimac je iskazivao neskriveno oduševljenje.

Napokon, ostala je samo trivijalna sitnica: transport objekta do krajnje destinacije. Što mladi a što lepi, te iznad svega pametni i prirodno snažni, prihvate se inžinjeri ovog poslednjeg paperjasto-lahkog zadatka. Vrata od podruma su već bila otvorena, nasmešeno Sunce je radoznalo izvirivalo ne bi li što pre ugledalo Kućicu! Do vrata je sve išlo sjajno, a od vrata više nije ni išlo. Agnostički odbacujući uroke, duhove, akrepe i ostale očigledno nepostojeće persone non-grata, lucidnom analizom inžinjeri su ustanovili da je neko greškom napravio vrata ne poštujući rasističke standarde o Nemačkim ovčarima (pogrešno nazvane "standardom rase")!!!

Kako sreća prati hrabre, malo hrabrog testerisanja je srećno okrajcovalo krov i najbolji inžinjerov prijatelj se napokonačno o,s-kućio... Čak i dan-danas jedan od inžinjera često navraća na mesto dogadjaja, drugi s mene pa na uštrb, a Amor već odavno ganja ovčice po paperjastim oblačcima. Samo Kućica postojano prkosi vetrovima promena i svedoči o burnoj prošlosti...

Hm, da smo sličan problem imali za rešiti ovde, verovatno bismo morali da brinemo samo o transportnom sredstvu. Podrum bi ostao tamo gde mu je i mesto, van puta Kućicama, a sama Kućica bi onda mogla da izgleda recimo ovako:


Zaista mi je žao, ali nemam Amorovu sliku u obliku 011011010100010101011010... Čim je pribavim, dobiće zasluženo mesto (barem na ovom blogu)! Za sada će biti dovoljno da oni koji ga se sećaju osveženo misle na njega. Eee, Amore, Amore, šta li ti je sve to trebalo...

Dan R

Ako je neko od vas ovih dana kojim slučajem bio na nekoj svinjskoj daći, neka se seti se da su i delegati iz Jajca ipak bili i ljudi koji su ljubav prema hrani furali na isti način kao i ljubav prema boljoj budućnosti svoje dece, paralelno sa mržnjom prema prošlosti (sopstvenih roditelja). Naši roditelji se ovoga ne sećaju, a naša deca se i tako neće sećati:

Pušenje zabranjeno

Danas je Dan Republike
I stari je popio malo
Na televiziji Lepa Brena
I stari se sjeća ratnih vremena

Da bi danas bilo bolje
Oni su poturali svoja pleća
Gazili hladne rijeke
Jeli koru s drveća

Žao mu je što neki misle
Da je život negdje drugdje
I ne sanja se više stari san
Čekaju pasoš da odu van

Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
I stara kaže Dragane šuti
Skrati jezik mogu te čuti

Dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike

Danas je Dan Republike
I stari se sjeća ratnih dana
Žao mu je što se ni klinci
Više ne igraju partizana

Danas svako zna
Da je glava samo jedna
Danas svako zna
Pred kim pasti na koljena

Danas je Dan Republike i stari kaže
Otvorite prozore, pijan je i čini mu se
Da logorske vatre u daljini gore
Logorske vatre, u daljini gore

Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
I stara kaže
Jesi l' normalan Dragane
Zatvaraj prozore, ne radi grijanje

Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike

Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike

I stara kaže Dragane šuti
Skrati jezik, mogu te čuti

Dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike
Danas je dan, Dan Republike


A možda se neko još uvek seća i onog "podvučeno žutim". (Leeeeesnina...)

Prvi Smeško

Prvi sneg svima, a nekome i prvi Sneško. Na temelje koje su juče postavile Chiharu i Mia danas se nadovezao iskusni sneškopravitelj ja. Iako je Chiharu verovala da je obavila skoro pola osnovnih radova, brzo sam je razuverio i ubedio da je u pitanju ipak bila samo trećina. Razlika u standardima! JIS (Japanese Industrial Standards) propisuje da se Sneško sastoji od dve kugle, po EN (European Norms) važe tri etaže.

Temelj za Sneška

Nije prošlo dugo i sve više trave u našem dvorištu je ponovo uživalo u Suncu kako su snežne kugle narastale. Na kraju smo morali malo da zadjemo i u komši'sko, ali samo za šiške. Tako je Sneško, a la Proka Pronalazač (obrati pažnju na kapu) uskoro dobio i sve ostale neophodne rekvizite, pa sam na kraju uzviknuo "Freeze!" i evo rezultata.
Opšte je poznato da su Srbi genocidan narod*, a takodje i da su Japanci izuzetno surovi**. Pa, prvo što je Mia uradila bilo je da Sneška učini što sličnijim Simonidi... I posle kao genotip nema veze, fenotip je dominantan. A možda je pretpostavka pogrešna, nego se Mia u igraonici druži sa praunucima "čistača" iz Dahaua***?


* Setite se samo kako se na jezicima naroda i narodnosti kaže za dete kada spava:

1. CR: "spava kao andjeo".
2. BiH: "spava ka' janje".
3. SR: "spava kao zaklano".

** Uvek sam se pitao da li je harakiri zbog ukupnog kašnjenja vozova od par minuta na godišnjem nivou bio stvarno dobrovoljan?

*** U okolini se nalazilo istureno odeljenje, čak sumnjam da je Carlos B. možda baš tu pohadjao par razreda...

Osveženje za iznenadjenje

Zaista je lepo kada nam jutro izmami osmeh. Jutros nas je sačekao prvi sneg ove godine, jupiii!!! (Ko se nije uželeo snega, ne mora da se smeši. ) Doduše, neki su ga dočekali nespremni i sa iznenadjenjem, iako nije januar... (Mada stvarno ne vidim nikakvu vezu izmedju "naše" ruže i "vaših" putara, osim nekog pogrešnog linka u mojoj glavi. )
Kad smo već kod putara, ovde više nego vrvi od istih. Krajnjosti se kreću od makina koje kao da su kupljene na Marsu pa sve do likova koji kašičicom sole svaki kutak. Ne zna čovek otkuda će da se pojave, a najgore je što su skoro nevidljivi i opet je očišćeno sve što treba da bude čisto. Zavisi ko šta očekuje, ali čak i neskromni nemaju razloga da budu nezadovoljni. Čak je i biciklistička staza bila raščišćena!!! To je sjajno, jer ostavlja bolničke krevete onima kojima su potrebniji, ali, sa druge strane, tolika agilnost ugrožava zdravlje gradjanstva na poseban način...

Stvar je krajnje prosta. Posle dve bezsnežne godine već sam počeo da se osećam kao Solunac, sa čežnjom se prisećajući nekih dana kada sam ranije ustajao da bih lopatao sneg oko zgrade. I taman sam se jutros zaradovao, zaslepljen snežnim belilom sa nezamagljene strane prozora, kad ono, 'oćeš, vraga! Sledeće što sam ugledao bio je domar koji mi je oteo planirani posao! Mrtav-'ladan je vozao lopatu za sneg, i to ispred mog very nosa! Štaviše, siguran sam da je to namerno činio, kako bi me iznervirao do krajnjih granica.

Doručak sam progutao u pola zalogaja ne da bih napravio gornju fotografiju, već da bih pokušao da osvojim svoje parče snega. Ali, avaj! Parking oko zgrade je već bio čist, i to ne samo od snega, nego i od automobila?! Svi su se već bili zaputili u brda i planine, ne sumnjam da su imali najnovije modele lopata sa sobom!!! Ne gubeći nadu, uzjahao sam svog vernog bajka i, po principu automatskog pilota, zapedalao prema Firmi. E, tu mi se konačno smračilo pred očima i ugasli su mi i poslednji tračci nade. Vraćamo se na crvenu rečenicu... I sve mi se čini da je to nešto kao beskonačna petlja u ovom germanskom algoritmu.

Nemajući izbora i načina da utrošim energiju (osim možda okrećući pedale do Berlina), ostatak dana sam proveo u Firmi, družeći se sa svojim modelom. Uskoro mi se pridružio i Šef, pa smo najveći deo popodneva proveli zajedno u mukloj tišini, svako u svom oblačku misli. Škrgutanje koje je sa vremena na vreme dolazilo iz Njegovog pravca uzalud je pokušavao da opravda glupošću kreatora softvera koji koristimo. Ja sam "od odmah" znao da u pozadini, u stvari, stoji dugogodišnja frustracija sa kojom sam ja tek počeo da se upoznajem... Opet crvena rečenica, kažem ja da je u pitanju programska petlja!!!

Oni koji su izgubili nadu da se iz petlje može izaći pre nego što su je i videli izgledaju 'vako:

8 (osam) se ne piše samo u index

Reklo bi se još jedan običan dan, čak ni nasmejan. Tu i tamo se kroz tanje slojeve oblaka može nazreti da Sunce negde ipak sija, a ovde se samo uzalud muči da makar jednim zrakom zaviri u u naš atar. Pa ipak nije tako! Danas je Ana napunila meseci kao u naslovu i eto razloga da nam osmesi jutros budu puta širi.

Mlinček

Crkla nam mašina za kafu, pa sada starinska tehnologija caruje!

Sve ovo iznad sam poslao na blog sa mobilnog telefona, zabave radi. I radi!!! Najbolje obožavam ovu tehnologiju, može čovek da se igra po vasceli dan a da mu ne dosadi.

Kućna igraonica

Nikakva novost da nam se u živote ušetala jesen krupnim koracima. Na početku beše pitoma, zavaravala nas žarkim i toplim bojama, da se ne opasuljimo odmah. Ali i Vlasi se ponekad dosete, a gde neće Japanci! Kako je sa hladnim danima odlazak u obližnju igraonicu na otvorenom izgubio sportski karakter, kućna gimnastika je počela da poprima neželjene razmere. Tako je internet pritekao u pomoć, da ne kažem e-bay...

Kada sam video šta moja Draga namerava da kupi, kao pravi Mijajlović, prvo sam pomislio da iskoristim svoje gradjansko pravo i protestvujem. Dalje sam počeo da razmišljam protiv čega bi ja to trebalo da se bunim? Pa, osim istanjivanja novčanika, valjda protiv ugrožavanja slobode, ograničavanja prostora, zatrpavanja istog nepotrebnim skalamerijama koje nikome ne trebaju. A onda mi je postalo jasno da je bolje da naše majmunče zateknemo na skalameriji kojoj to i jeste osnovna namena nego na nekom neplaniranom mestu a la luster (samo zato isti još nemamo, hehehe ).
Samo da znate, još uvek nisam uspeo da dodjem na red da napravim svoju konfiguraciju! Uz opasku da uz skalameriju ide i software za dizajniranje... Krajnje je vreme da kupimo Mii Personal Computer, izgleda. Nadam se samo da nismo zakasnili?!