Siegmaringen

Pa, prošle godine sam već pominjao zamak u Siegmaringenu. Danas smo išli da proverimo da li je svo kamenje još uvek na svom mestu. (Verovali ili ne, jeste!) Slično kao sa Ajfelovom kulom, i ovde je jedino mesto sa koga se zamak ne vidi u stvari sam zamak. Kako je u zamku slikanje zabranjeno (stvarno nismo sreli nijednog bradonju sa kičicom i paletom), onda i ova slika ispred zamka sadrži deo spoljnjeg, doduše samo ukrasnog, zida.

Kroz Sigmaringen protiče Dunav, isti onaj koji bratski daje struju i Rumunima i nama. Čak i ovde, par desetina km od izvora, ova njihova Nišava je veća od "onu našu". E, sad, ako se uzme širina od zida do zida, naša je bolja, jer ovde još uvek nisu napravili zidove (kakve nepismene arhitekte ovde nalaze pos'o!) Dunavu možete da pridjete gazeći po travi...
Možete i da nahranite patke i pačiće, koji inače žive na reci. Labudove danas nismo sreli. Jedino nije baš za kupanje ('ladno, tebra!), ali ko se još kupa u Dunavu, osim ako ne mora?!

Vredno je još napomenuti da je Ana danas napunila mesec dana. Hej! Mada je prespavala skoro ceo dan. Hurej!