Najduža noć

I, došao je i taj trenutak. Pokupili smo već odavno spakovane stvari, odvezao sam Chiharu u bolnicu, vratio se kući da uspavam Miu. Natenane jedno pivce za živce, i našao sam se nazad u bolnici. Chiharu je popila čudotvorni napitak i ostalo je da sačekamo dejstvo. Pa, da prezalogajimo...
Taman smo se razmišljali da dremnemo po jednu partiju, kad ono, počeše. U početku je bilo tako-tako, a onda Chiharu reče kako bi ipak probala anesteziju. došao je čika-anesesteziolog sa asistentom neodredjenog pola i održao predavanje kako se daje spinalna anestezija i koje su moguće posledice i komplikacije, sve do invalidskih kolica. "Da je do mene, ja ne bih potpisivao", rekoh. Ipak, Chiharu liznu plajvaz i procedura poče.
Pola dva. Anestetik polako počinje da deluje, Chiharu kaže da joj prija i pomaže da se koncentriše na sam porodjaj. Kontrakcije dobijaju na intenzitetu. Vodenjak je pukao, Anna kreće na put bez povratka. Babica komentariše, plodova moda je zamućena, što će reći da je Anna možda doživela neki stres, pa je malo kaknula. Ipak, sve ide normalnim tokom. i uskoro smo mogli da počeškamo Annu po glavi. Nakon tri snažne kontrakcije, u 02:26 po lokalnom vremenu, babica je nežno prihvatila Annu! Tata je imao čast da preseče vrpcu i svečano pusti u rad novi život. Anna je po prvi put udahnula vazduh! I zaplakala, naravno.
Pita nas babica šta ćemo sa posteljicom (Aninom). Pročitao sam da je negde cak običaj da se spremi i poručka!!! Mi smo rekli baj-baj, placentice, hvala ti što si tako pažljivo čuvala Annu.

Usledilo je merenje svih relevantnih fizičkih parametara: masa 3,530 kg, dužina 49 cm. Zatim pitanje da li želimo da okupamo beba-Annu. I, nakon umivanja i pakovanja, Anna je bila spremna da usni prvi ovozemaljski san...
Isto to je bilo potrebno i mami, a možda i tati. Vreme za razlaz, vidimo se sutra!

Da ovo ni u kom slučaju nije bila obična noć, potrudila se da pokaže i majka Priroda. Vo-vo je bio beo!!!