Izlazak

Nakon dva dana i uspešno položenog prvog ispita u životu, kontrolnog pregleda, dobili smo zeleno svetlo za izlazak. Propisno smo se upakovali, poštujući sve mere predostrožnosti za rukovanje osetljivim materijama.Nakon par potpisa bili smo na slobodi i spremni da punim jedrima zaplovimo u novo poglavlje našeg života. Naslov: Anna.

Dan posle - prvi susret

Znajući da je dobra priprema pola obavljenog posla, nismo dozvolili da se Mii Anna tek tako dogodi. Već mesec dana pred spavanje listamo tvrdo ukoričenu i ostraničenu "Stariju sestru", a učesnici priče se zovu "mama", "tata", "Mia" i "Anna". Evo, danas je došao trenutak da proverimo koliko je priprema bila dobra.

Mia razmišlja kako se to lik iz slikovnice tako ubedljivo materijalizovao... Madjije odraslih! Ko zna šta su to oni radili da se ovo dogodi...

Najduža noć

I, došao je i taj trenutak. Pokupili smo već odavno spakovane stvari, odvezao sam Chiharu u bolnicu, vratio se kući da uspavam Miu. Natenane jedno pivce za živce, i našao sam se nazad u bolnici. Chiharu je popila čudotvorni napitak i ostalo je da sačekamo dejstvo. Pa, da prezalogajimo...
Taman smo se razmišljali da dremnemo po jednu partiju, kad ono, počeše. U početku je bilo tako-tako, a onda Chiharu reče kako bi ipak probala anesteziju. došao je čika-anesesteziolog sa asistentom neodredjenog pola i održao predavanje kako se daje spinalna anestezija i koje su moguće posledice i komplikacije, sve do invalidskih kolica. "Da je do mene, ja ne bih potpisivao", rekoh. Ipak, Chiharu liznu plajvaz i procedura poče.
Pola dva. Anestetik polako počinje da deluje, Chiharu kaže da joj prija i pomaže da se koncentriše na sam porodjaj. Kontrakcije dobijaju na intenzitetu. Vodenjak je pukao, Anna kreće na put bez povratka. Babica komentariše, plodova moda je zamućena, što će reći da je Anna možda doživela neki stres, pa je malo kaknula. Ipak, sve ide normalnim tokom. i uskoro smo mogli da počeškamo Annu po glavi. Nakon tri snažne kontrakcije, u 02:26 po lokalnom vremenu, babica je nežno prihvatila Annu! Tata je imao čast da preseče vrpcu i svečano pusti u rad novi život. Anna je po prvi put udahnula vazduh! I zaplakala, naravno.
Pita nas babica šta ćemo sa posteljicom (Aninom). Pročitao sam da je negde cak običaj da se spremi i poručka!!! Mi smo rekli baj-baj, placentice, hvala ti što si tako pažljivo čuvala Annu.

Usledilo je merenje svih relevantnih fizičkih parametara: masa 3,530 kg, dužina 49 cm. Zatim pitanje da li želimo da okupamo beba-Annu. I, nakon umivanja i pakovanja, Anna je bila spremna da usni prvi ovozemaljski san...
Isto to je bilo potrebno i mami, a možda i tati. Vreme za razlaz, vidimo se sutra!

Da ovo ni u kom slučaju nije bila obična noć, potrudila se da pokaže i majka Priroda. Vo-vo je bio beo!!!

Generalna proba

Annin termin je došao i prošao, a Ana nije došla. Zato smo odlučili da mi odemo po nju i zakazali sastanak. Nakon priključenja na niz uredjaja i izležavanja po dužnosti, usledila je pauza za ručak.
Dok smo čekali da teta u kafeteriji (u prizemlju bolnice) spremi sandwich u ponovljenom pokušaju (jer je prvi uspešno spalila), zazvonio je mobilni i Chiharu je morala da se vrati na nastavak ispitivanja.

Nemačkim lekarima se može odati priznanje za što-šta, ali je jedno sigurno: trude se da maksimalno ispoštuju Majku Prirodu i procedure koja je ona uspostavila. Dakle, "indukciju" ne vrše osim u neophodnim slučajevima, ili na insistiranje pacijenta (posle čega sledi potpis o prihvatanju rizika). Tako je Chiharu priložila autogram, a epilog svega je da je Anna dobro i da se sramežljivo priprema da izadje. Sutra, 19. uveče, stići će joj pomoć u vidu nekog vrlo prirodnog napitka...

Pfahlbauten

Bukvalni prevod: "gradnja na stubovima", a inače sojenice. Davnog marta 1922. u Unteruhldingen-u osnovano je Arheološko-etnološko udruženje, koje je u saradnji sa Istraživačkim institutom iz Tubingen-a izvršilo prvu rekonstrukciju naselja koja su na ovom terenu postojala kako u mladjem kamenom, tako i u bronzanom dobu. Najstariji nalazi sežu do cca. 6000 godina p.n.e. Sa promenljivom srećom rekonstrukcija je trajala do 1940.Kako je ovo bila Francuska okupaciona zona, otvoreni prostor muzeja je kratko vreme pružio gostoprimstvo Markonaskim vojnicima, ali je već tokom 1945. ponovo otvoren za posetioce. Nakon toga je nastavljena rekonstrukcija i proširenje muzeja. Na ovoj lokacijji je snimljen i dokumentarni film o eksperimentu u kome je učestvovalo nekoliko porodica sa živom decom... Može se i bez TV-a, pokazali su. Malkice bolje od "Velikog brata", rekao bih.

Dalje detalje o svemu možete naći na sajtu. Mi smo proveli prijatno nedeljno popodne ploveći kroz vreme...

Salem

I Salem smo pominjali već više puta... A to što je Chiharu sa osmehom prihvatila ideju da MOJOJ mami pokažemo Salem nema nikakve veze sa vešticama! Ili ja nastavljam da naivno posmatram život?! Bilo kako bilo, nikom enije falila dlaka sa glave. Vreme je bilo lepo i sunčano, taman prijatno rano prolećno.
Detaljno smo obišli celo dvorište, ispitali sve što je moglo da se ispita i spolja i iznutra...
I na kraju čak šetali kao odrasli!

Telekom vs. Kabel BW

Prava informacija često znači mnogo toga. U nedostatku istih, u vremenskoj stisci, iz neznanja ili nužde, čovek pribegne rešenjima koja su mu nadohvat ruke. Tako smo mi, useljavajući se u ovaj stan, zaključili ugovor sa "Telekomom". (Ne šalim se, stvarno se vika "Deutsche Telekom AG", ilivam "Nemački Telekom AD".) Ugovor je zaključen na godinu dana, pretplata od 49.95 € je uključivala flat rate DSL internet i flat rate telefon za teritoriju Nemačke. Brzina interneta je, iz tehničkih razloga, bila ograničena na 3 Mb/s, a brzina telefona na sposobnosti sagovornika.

Posle dial-up-a u Knez Selu (kada je linija radila), pa i posle ADSL-a u Nišu, na 256/64, zatim dial-up-a u prethodnom stanu (da ne grešim dušu), 3 Mb/s je izgledalo kao brzina svetlosti. Testirao sam link, i evo rezultata:

Ne lezi vraže, poče da nam stiže i pošta u poštansko sanduče. Osim besplatnih novina, medju gomilom neinteresantnih reklama, pojavilo se i nešto kao "kablovski internet". Mmm, brzine čak i do 20 Mb/s!!! Uključujući i klasičan telefon (VoIP, doduše). Trebalo je samo sačekati da nam ugovor sa Telekomom istekne... Onda smo dobili flat rate kablovski internet sa 10 Mb/s (koji bi uskoro trebalo da se "popne" na 16) i flat rate telefon, i sve to za 29.95 € mesečno. Prva tri meseca džabe. Rezultati testa brzine slede.

OK, nije punih 10, reći ćete. Opterećenje uveče je uvek veće, kažem ja. U svakom slučaju, mislim da mom računaru treba više vremena da izvrši JAVA aplete nego što je potrebno da se oni prevuku!