Poslednja skitnja

Nismo ni znali, a ovo nam je bila poslednji "izlazak na beo dan"... Barem u dogledno vreme.

Postojao je više nego jedan povod da skoknemo do Minhena. Pošto sam prošle godine uspešno prošetao svoju perjanu jaknu do Dojčland i još je uspešnije za Uskrs zaboravio u Nišu, zamolio sam Bilju i Acu da je u povratku nakon Nove godine vrate u nesudjenu Domovinu. A njih dvoje su se u medjuvremenu selili, pa je drugi povod bio panoramske prirode (razgledanje stana i okoline).
Hteli smo na sladoled, ali nam se nije dalo iz prve, pa smo morali da sačekamo. Gde nego u kafiću, jel' (dobar izgovor para vredi). Sladoled je bio sjajan, a i društvo, tako da Catherine nije bilo teško ubediti da je kafa posle sladoleda prava stvar.

Bilja, Aca, Catherine, Danko, Chiharu, Mia

Znate li nekog ko ne voli da priča maternji jezik? E, tako je bilo i sa Biljom i Katrin. A mi smo uživali u melodičnosti, iako smo razumeli koliko i Mia.