Radna sedmica

"Učiteljica Istorija" kaže da čak ni "original" Nemci nisu uspeli da izguraju sa istim uspehom na više frontova, pa je onda logično što ja ne mogu da se ponemčim ni na prosta dva. ;) Mislim na to što se nisam baš efikasno bavio blogom ili odgovorao na mejlove...

To je zato što se nisam "prenemčio" na poslu, i verovatno odradio ono što prosečan egzemplar (Nemac) ne bi. Wochenende (alias weekend) je ovde zaista svetinja u koju se retko ko usudjuje da dirne. Sa druge strane, "kampanjski" rad nije samo nama svojstven, a izgleda da kada rok završetka projekta teži većoj vrednosti, onda broj uradjenih stvari pred rok teži maksimumu, matematičkim jezikom rečeno. Na srpskom, što je rok duži, više se završava na kraju. (Dug rok ima negativno dejstvo na efikasnost, očigledno.) Tako sam (ne svojom zaslugom!) imao mnogo posla prethodne dve nedelje, naročito poslednje. Radio sam i juče ("samo" 12 sati), a čak i danas sam proveo dva sata u Firmi. To izgleda kao loša strana priče, ali nje u stvari i nema, jer dobra strana kaže da sam uradio sve (pa i više od očekivanog) i da sam, bez imalo mazohizma, uživao u svemu. Daklem, da bih pružio maximum po principu "prvo posao, pa onda zadovoljstvo", sve ostalo sam ostavio po strani (uključujući i "emajliranje"). A princip sam, zahvaljujući mojoj srpskoj vrdalamčkoj strani ličnosti, zeznuo tako što sam imao i zadovoljstvo radeći! :))

I dalje čvrsto verujem da je Marx u pravu, i da je rad ljudska potreba nepresušna. ;) Samo zavisi ko šta i kako radi, i kome je šta u glavi. *

Tako sam danas (napokonačno) imao vremena da sa Miom izadjem u šetnju. U povratku nam je trebalo riplijevskih "verovali ili ne" po sahata da predjemo 300 metara. Razlog je to što čak i u Nemačkoj ima dovoljno kamenčića i drugih, za odrasle, nevidljiidljivih stvari na stazici, a svaku od njih treba pažljivo ispitati... (Sigurno bi, u tom smislu, deca bila efikasnija nego "one" sonde što šalju na okolne planete.) A usput sam više puta pomislio na rečenicu "deca su najveće blago". Roditeljska je sreća što to deca (uglavnom) skapiraju kada to više nisu, inače eksploataciji ne bi bilo kraja... :P

Priroda je sve lepo uredila, naše je samo da poštujemo i da ne budemo preveliki "masjtor-kvariši". ;) "Samo malo" je i tako više nego previše!!!


* Stalno se vraćam rečima Duška Radovića da čovek, parafraziram, "treba da bude pametan dva puta u životu: kada bira poziv i kada se ženi, a posle mu pamet više ne treba". Tako se ja već poviše dana osećam vrlo pametno... (Što je verovatno pouzdan znak da osećaj da sa godinama glupavim nije lažan. ;) )