Donnerstag

U prevodu četvrtak, ali u vrlo bukvalnom prevodu, "grmljavine dan". Pa, i sinoć je grmelo, sevalo, pucalo, nestajala je struja u tri navrata (na sekundu samo, dovoljno da se sijalice ugase na kratko i da se resetuje internet).

Jutro je bilo lepo i sunčano, ali nas je u Firmi sačekalo iznenadjenje: telefoni, a ni internet ne rade! Već negde oko 9 se "stvorio" tip iz Telekoma sa lap-topom, i internet je proradio...

Negde oko 11 je zazvonio mobilni mog kolege Nikole. Naš Big Boss se čak iz Minhena zabrinuo što se ne javljamo na telefon?! Jadan čovek, telefon zvoni, a niko se ne javlja, verovatno je pomislio da kolektivno nismo došli na posao!!! :))

A onda se malo posle tako smračilo da smo morali da upalimo svetlo! Samo što g.. nisu počela da padaju sa neba!!! A možda i jesu, ali niko nije bio dovoljno hrabar da izadje i proveri... :P

Na kraju dana sve je bilo kako treba, pa smo "skoknuli na po neko pivo". To znači na po dva piva, jer je za vozače dozvoljena količina krvi u alkoholu ovde ista kao kod nas...

Za kraj, pogled na nebo i okoliš iz ugla Biergarten-a. Umetnička impresija mog kolege Franka!

Prvi bazen

Danas je Mia iskusila prvo bućkanje u svom ličnom bazenu. Nije baš kao na Beverly Hills-u, ali je gušt! :D

Usput, čekajući da kupka bude spremna, onako kao doprinos borbi protiv zagadjenja okoline, dograbila je moju najdragoceniju "Drinu"...:)) Bravo za Miu.

Bašta

Proleće je... Biljke divljaju! Tako smo odlučili da malo obuzdamo one koje se nalaze u našem dohvatu. To podrazumeva minijaturni travnjak od 5 minuta košenja i živu ogradu od 1.8 m visine i 60 cm debljine, a sve u dužini od cca. 4 m. U horizontalni deo su uključene razne samostojeće biljke, kao i neke penjačice.

Zabava ni izbliza ne bi bila tako zabavna da Mia nije rešila da uzme učešća. Uverite se sami...
A tu je i filmčić kako Mia vozi kosilicu...

Litije

Ili se barem to kod nas tako zove. ;) Ako se stvari malo apstrahuju, dojde se na slično. Priznajem da sam malo lenj da pružim detaljnije infomacije (možda sledeće godine :D). Obezbedjen je prigodan kulturno-umetnički program, buvljak i nezaobilazan Biergarten. :)

Vreme je, inače, slično kao i "dole", sa razlikom od nekih 10-ak stepeni - po slobodnoj proceni. Ujutru bude oko 20°C, kada upeče "Zvezda" stigne do 30-ak... Očekujem da se jezero uskoro zagreje dovoljno (mada se "domoroci" već bućkaju.)

Biergarten schljaka...

... a bend cepa!

Tu su i nezaobilazni slatkiši

LEGO na buvljaku! :D

Hmelj u muzeju

Možda je malo čudno što do sada u svom blogovanju skoro da nisam pominjao pivo? Valjda nisam imao vremena uživajući u istom... :D Teško da sada mogu da prospem neku tešku filozofiju na tu temu a da ne ponovim nešto što je već davno rečeno. Mogu samo da pokušam da prikažem ono što se meni čini zanimljivim.

Elem, svuda piše da je pivo jedno od najstarijih napitaka na svetu. I, svi manje-više znaju da se pivo u Nemačkoj smatra hranom. Takodje, svi znaju da je voda izuzetno bitna kao sastojak piva (alkohol ne spominjemo, to je samo "nusprodukat"). Ipak, interesantan je podatak da je još davne 1516. godine u vojvodstvu Bavarija stupio na snagu zakon o sastavu piva. Pre toga se u pivo stavljalo sve i svašta, a od tada je standardizovano da se pivo sastoji od ječmenog slada, hmelja i vode. (!!!) (Javna matejevačka tajna je, recimo, da vino može nestandardno da se pravi i od groždja.) Delom je zakon donešen da bi se sprečilo zidanje cena pšenice i raži i obezbedila dovoljna količina hrane...

Dakle, ječmeni slad obezbedjuje vrenje, ukus i pojavu CH3CH2OH (etil-alkohola), hmelj služi kao konzervans i daje gorčinu, a voda razvodnjuje celu priču. Tada niko nije bio svestan značaja kvasca, pa zato i nije spomenut u receptu. Dogadjao se "sam po sebi".

Danas smo posetili muzej hmelja u Tettnang-u. Tetnang je 15-ak km severo-istočno od "nas" i u okolini se proizvode značajne količine hmelja (i izvoze širom sveta).

Hmelj je biljka iz porodice cannabis, raste kao puzavica brzinom i do 30 cm na dan(!), do visine od više metara i živi više od 50 godina - ako je ne poseku pre toga. E, baš to se dešava svake godine u pomenutom regionu... Ne znam zašto, ali ne osećam neko posebno žaljenje?! :D

Sam muzej je u stvari nekada bio porodični pogon za obradu ovih, za čovečanstvo značajnih plodova, a sada je muzej u porodičnom vlasništvu. Može se videti kako se to nekada radilo (muka, brate!), a kako se radi danas... I svuda unaokolo su veličanstvena polja hmelja.

I naravno da se po završetku posete može popiti "poneko pivce", onako, za dušu i živce... ;)

Uskršnje posledice, III put

Još od kraja XIII veka na 60. dan po Uskrsu (ili prvu nedelju posle) katolici slave. Na nemačkom je Fronleichnam, na engleskom (latinskom) je Corpus Christi (telo Hrsitovo). U (katoličkom) delu Nemačke, Austriji, Švajcarskoj i sl. je i "državni" praznik. Nakon svečane liturgije sledi procesija, a (barem ovde) religiozno inspirisani cvetni aranžmani zaustavljaju dah prolaznicima.

Tu su i hleb i riba...

Neke kuċe izgledaju posebno ukrašene svakoga dana

Na Immenstaad-skom centralnom trgu prigodan Biergarten. ;)

Snaga fluida

Jutros smo sa iznenadjenjem na licima konstatovali da nam je radijator u trpezariji pokleknuo?! Nekako je uspeo da spadne sa držača sa jedne strane. Po Marfiju, baš sa strane gde su cevi. Cevi su bakarne, bakar je mekan (lako se deformiše), a krajnji rezultat je bio da čak ni udružene Japansko-srpske snage nisu uspele da dovoljno snažno potegnu naviše i vrate ga na njegovo mu mesto. Kao privremeni podmetač poslužile su LEGO kocke. :D

I laici se na pomen reči "hidraulika" ustresu od snage koja čuči u njoj. Inžinjeri bi trebalo da znaju da je upotrebe u praktične svrhe. Pa, tako je i bilo... Malim prstom podigoh radijator nazad u ležište.
Sa slike sledi još jedno naravoučenije: čekić je nezaobilazna alatka svakog majstora, pa čak i inžinjera! Makar i kao podmetač. ;)

Napokonačno!

Već smo se tu i tamo "hvalili" da je Mia prohodala. Bilo je to tokom šetnje parkom dvorca Nymphenburg, davnog 26. i aprila meseca (ove godine, doduše). Bilja i Aca živi svedoci! :) Od tada do dana današnjeg ko zna kako su se vrteli točkići u Miinoj glavi. U svakom slučaju, nije htela da hoda! "Ziherašica", šta li. Možda je u medjuvremenu komplikovani proces hodanja samo simulirala u nekoj petlji svoje sive mase...

A onda je došao i taj dan! Sa punih 14 meseci više nema zajebancije, izgleda. Mišiči snažni, pogled odlučan, korak čvrst... Baš onako proleterski! ;) Mrtva-'ladna je samo - prohodala. Skakutanje po Mesecu (ako se ikada i dogodilo) možda i jeste velika stvar za čovečanstvo, ali smo mi bili svedoci čuda koje se dogadja samo jednom u životu.

Dokumentovano i publikovano prvo ovde, a sada i ovde.