3, 2, 1... Kreni!

Cetvrtak. Danas je parking ispred menze bio primetno prazan, a unutra mesta za sesti koliko volis. Ta, Bozic je za neki dan! Cak ni posla skoro da nema. Uglavnom se udaraju glancevi na izvestaje o uradjenom i postignutom.

Ja planiram put... Nisam jos odlucio da li da razgledam "lijepu nasu", ili da usput mirisem sekelj-gulas? "Lijepa nasa" mi ipak privlacnije zvuci. ;) Dakle, plan je da odspavam u petak uvece, te da par sati preteknem cik zore. Vreme putovanja je neizvesno, jer uz svo bogatstvo informacija na internetu pravo stanje stvari na putu ni sam Bog nece znati... Valjda cu biti u Nisu negde oko 8 uvece?!

Nista bez dobrog plana

Danas je Deda-Mraz iz prijateljske firme doneo nasoj firmi poklon. Pravi pravcati helikopter ("na daljinski", naravno)!!! Cudno, Chef nije hteo da se igra sa nama?! :D

Helikopter i daljinac

Helikopter STVARNO ljeti!!!

Vidimo se, Boze zdravlje!

Gde se prave naj, naj...?

Za sireve - znamo, za automobile - znamo (?), za cokolade - znamo, za paprike - takodje. Jeste li se nekada zapitali gde se "prave" najbolji psi? Kao ni na prethodan pitanja, odgovor ne mora da bude jednoznacan, mnogo toga zavisi od ukusa. Ipak, cinjenica da je svako cuo za rotvajlera. I za reputaciju koja postovanje u kosti uliva.

Dakle, Na obroncima Schwarzwald-a, tamo gde izvire nas Dunav, i gde je Schwester Hildegard* ucila da hoda drzeci se za ovcije runo, nalazi se oblast i istoimeno mestasce Rottweil. (Nisam imao prilike da se druzim sa Udom*, kao sto nikada nisam ni imao zelju). Ne znam na kome je mila g-dja Hildegard istrenirala strogocu, ali znam da nisam video nijednog rotvajlera. "Pa dobro, Frank, gde su ti rotvajleri?" upitao sam. "Zatvoreni su, jer su mnogo opasni", glasio je odgovor.

Cinjenica je da se nismo uzeli popodne da se bismo se vozili 100 km od Immenstaada, a sve to da ne bismo videli ono sto se inace ne vidi?! Stvarni razlog je bio Frankov rodjak, automehanicar, odnosno njegova radionica. Posto smo prethodnih dana izvrsili defektazu i nabavili potrebne rezervne delove, Frank je ugovorio sredu popodne kao termin za auto-popravku. Cena iznajmljivanja: gajba piva. Neodoljiva ponuda, zar ne? Bolje i da ne znate kakve su cene u Nemackim servisima...

Posto smo cupkali pred zakljucanom garazom jedno pola sata, Thomas se napokon pojavio! Ako je kasniti 15 minuta akademski, onda pola sata za auto-mehanicara cak i nije lose. Ubrzo smo ubacili auto u garazu, i prepustili se uzitku prljavih ruku. Negde oko 8 uvece sve je bilo gotovo: zamenjeno ulje u motoru i filter, filter za vazduh, zamenjena manzetna na homokinetickom, popravljena pumpica za pranje vetrobrana... Ostalo je samo jos da se podesi visina farova. I onda, dragi citaoci... Sve radi, samo auto nece da upali?! Probali smo prvo da pozatvaramo sva vrata. Onda i da izadjemo, pa da ponovo udjemo, opet nista. Ostao je samo hardverski "reset" velikim cekicem, ali dok smo pili pivo i mozgali da li je bolje da zovemo Chefa da nam da sutra slobodno, ili da ga molimo da nas vozi kuci, Thomas se vratio. Iskustvo cini svoje! Za tili cas je otkrio da je jedan od konektora poprilicno labav i da je to vec neko uvezivao "zickom". To sto je auto izabrao da nece da upali na pravom mestu, u pravo vreme i u prisustvu pravog coveka, izgleda kao vise od srece. Prakticno je to moglo da se desi bili kada i bilo gde, a ipak nije...

Tako se sve zavrsilo kao u svakom dobrom Hollywood-skom filmu, happy-end-om.


* Secate li se TV serije "Schwarzwald Klinik"?

Kako se (ne) kupuje auto

Dakle, kako? Potreban uslov je da imate volju, a dovoljan da imate odobren boravak i (dovoljno) para. Sve ostalo je na vama.

Volja je tek početak. Treba da znate šta želite, kao što već (valjda!) znate. Ostaje da potražite gde toga ima. (Ovo što nadalje sledi se odnosi na polovne automobile. Svi već znamo gde se kupuju nove stvari...) Dakle: ponude od rodjaka i prijatelja i "prijatelja", oglasi, i - internet. Naravno da postoji i alternativa, ali nije baš praktična. Ona podrazumeva zaustavljanje na svakom prostoru gde su primećeni parkirani automobili bez tablica. (Tu treba obratiti posebnu pažnju na etničko poreklo vlasnika parkinga, naravno bez ikakvih nacionalističkih predrasuda.)

Moja preporuka je internet. Osim toplote i udobnosti fotelje, prednost je što možete da dobijete sijaset informacija, kao i da detaljno sagledate predmet vaše opsesije. Vrlo je važno da dovoljno precizno unesete podatke: prevenstveno o boji, nalepnicama, veličini (za komšije!), broju mesta za stajanje (prasići za Božić), stepenu dejstva u smislu zastrašivanja kućnih ljubimaca (da se zaštitite od Društva za zaštitu životinja), vodi u saksijama za cveće (dokaz o ekološkom opredeljenju), možda na kraju i o ceni, itd... Primer dobre potrage sledi.

Kada uočite sve detalje koji vam se (ne) svidjaju, sledi poredjenje sa sličnima (naravno na netu). Nakon toga, telefonski poziv vlasniku, ili prodavcu. Kolca pod parolom Nur an Händler / Export", tj. samo za dalju prodaju/izvoz" treba izbegavati, jer to znači odsustvo bilo kakve garancije (kao kad kupujete polovan auto u Srbiji!) Naime, kada kupujete auto od neke auto-kuće, ista je obavezna da da nekakvu garanciju na svoj artikl.

Nakon toga je normalno da odete i vidite "svoj budući auto". Uvek je dobro da imate uz sebe nekog ko se stvarno razume u automobile, i ko će "hladne glave" da posmatra objekat vaše žudnje. Znate možda i sami, žudnja zamagljuje pogled, čak i po sunčanom vremenu. (Lako se pretvara u fatamorganu.) No, takvo vreme je najpogodnije za "schacovanje", jer se svašta može da vidi na Sunčevoj blagodatnoj svetlosti...

Na šta treba obratiti pažnju, osim tehničke ispravnosti? Na sve što niste primetili na vreme, a registrujete kasnije! Dakle, pomirite se sa činjenicom da kupujete polov(ič)an auto! Ispravan auto znači i tehničku i pravnu ispravnost. Ni Nemci nisu imuni od pokušaja sitnijih, pa i drugih prevara, imali su od koga da uče skolu od rat(ov)a na ovamo!

Klima li se klima?

Moj je utisak da ljudi (barem hriscani) cesto zamisljaju Boga kao bradatog cicu koji cuci na samlici tamo negde na nekom oblaku i stalno ih prati pogledom, pridrzava i pomaze kada je to potrebno. Doduse, ponekad trepne ili zadrema na cas, ili okrene pogled i ka nekome drugom, pa se desi da ocekivana pomoc izostane. Eto belaja! "Gde si, Boze?!"

Ako pustim takav film, onda mi se cini da me "Bradonja" bas fiksira pogledom! :D Kako inace racionalno da objasnim neverovatnu srecu sa vremenom, koja me skoro u stopu prati od kada sam ovde? Mislim da na prste jedne ruke mogu da izbrojim broj hodanja na relaciji kuca - firma, i to sve u tekucem godisnjem dobu?! Temperature su bile krajnje studentske, mogli bi silni Indexi da se ispune. Doduse, poneko i ne bi polozio sve ispite, ali u proseku je bilo izmedju 6 i 10...

Jos kada sam pre neke dve nedelje video TV prilog tipa "desavalo se da danasnji dan prosle godine"! Ljudi lopataju sneg do mile volje, a ove godine se sedelo po Biergarten-ima, bez lopata na rukohvat. Ipak, cinjenica je da se Alpi "sa one strane jezera" sve vise bele, da ljudi vec idu na skijanje. Hvala Bradonji, pa zima je!

Predstoji li nam globalno otopljavanje, glupo je pitanje. Mozda je vec pocelo da se dogadja. Ili treba i dalje da verujemo qrvi statistici, koja krajnje iskreno tvrdi da se klima prakticno uopste ne menja..?!

Noviteti

Nadam se da ste primetili da sam redizajnirao stranu. Izmene se odnose na sadrzaj "levog" panela.

1. Ubacio sam sekciju "Teme", sa namerom da postove klasifikujem u tematske kategorije, te omogucim laksi pristup istima.
2. Sekcija "Arhive" se odnosi na ranije postove, i organizovana je na mesecnom principu. Struktura je klasicna, hijerarhijska, kao u bilo kom sistemu za manipulaciju fajlovima.
3. Sekcija "Linkovi" vise ne sadrzi link na moj Yahoo! mail nalog (Piši mi...), jer se Blogger uporno opire da prihvati "linkovanje" na mail klijenta...
   

Toliko za sada, nadam se da su promene pozitivne.

Božićni vašar u Konstanci

Novogodisnji vasari se ne odrzavaju samo u hali "Cair". Nemacki obicaj je da to budu pravi vasari, na otvorenom. Zamislite samo tradiciju od par stotina godina, a u Pobedinoj ulici?!

Ova godina, ili barem ovaj deo zime ove godine, je izuzetno topao, kao sto je vec svima poznato. Ili barem nije tako hladna kao prethodne. Ove subote je u Konstanci pomalo rosila kisica, ali je svejedno glavna pesacka zona u starom delu grada bila prepuna i sarena bas kao na vasaru.

Kao i na svakom vasaru, "i od popa usi". Osim bogate ponude raznoraznih (toplih) prehrambenih artikala, tu su bili raznorazni grncarski, drvodeljacki, travarski i ostali proizvodi. Cak ni starinski ringispili nisu ni malo starinski, na primer. Na jednom "staklarskom" standu sam cak video casu za Weissbier kapaciteta prosirenog na 3 l(itra). Prigodna za parove koji vole pivo, mogu oboje istovremeno da uzivaju u omiljenom napitku. (Slike nema, jer casa nije mogla da stane u objektiv. ☺) 3 case pa skoro cela gajba!!! Nemacki efikasno, nema sta. Ko pivo ne pije, Schwaba nije - osim u opravdanim slucajevima. Zato su "hendikepirani" u prilici da na "licinom mestu" dobiju unikatnu sholju sa sve svojim imenom.


Cudo, ne volimo samo mi meso. Bavarska je poznata, osim po BMW-ima, i po svinjarskoj tradiciji. Sta sve dobro od jedne svinje moze da ispadne, kakvih sve svinjarija ima, cudo jedno!


Sad, kad je hladno vreme u pitanju, odmah ide i pitanje grejanja. Nema grejane rakije, ali zato je kuvano (grejano) vino na svakom koraku! Pa cak i poneki "zagrejani" gost. To sredstvo za grejanje se inace ovde zove Glühwein i naravno da nije nasa specijalnost. Evo i jednog Nemackog recepta kako to pravilno treba da se uradi. A na slici su moji prijatelji prilikom atestiranja istog.

Nakon obilaska vasara smo ipak ogladneli, i nasli se sa "ostatkom drustva" u Irskom pabu. Kad smo vecerali, uz tecan razgovor se usta brzo osuse, jel'. Tako smo po principu "1 poklon za 3 'Kilkenny'*-ja" dobili vise nego nekoliko privezaka za kljuceve. Moji Nemacki domacini su prvi poklonilli meni! ☺ I posle nek' mi nesto kaze kako su non-friendly?! ("Poubijali" smo dovoljno piva za vise od jednog priveska.)

Po polasku smo svratili na "jos po jedno" u klub cije ime iz nepoznatih razloga nisam zapamtio. Konstanca je studentski grad i pojedinim gostima ne bih pozeleo da budem otac. (Shvatite koliko vam se masta pruza.) Svejedno je atmosfera bila "vrlo-vrlo".! ☺


Uhvatili smo feribot u 01:05, i majstorskim zakretanjem tocka upravljaca Nadia** me je uskoro ostavila na "kucnome pragu"...


* Kilkenny je irsko tamno pivo, blagog ukusa i crvenkaste boje. Preporucujem lep site o pivu.

** Za dusebriznike kratak info: verenica mog kolege sa posla. Mozda je mozete naci na poslednjoj fotografiji.

Wanderung

Povodom Nove godine firme obicno izvode na rucak. Nas Chef je odlucio da nas izvede na veceru, ali tek posto je posteno zaradimo (kao sto se i sve ostalo mora posteno da odradi). Nas udeo se sastojao u dvoioposatnom pesacenju, a Chef nam je davao primer i istovremeno imao ulogu nadzornog organa. ;)

Pred polazak

Mesto dogadjaja je bilo brizljivo i unapred odabrano. Vreme nismo mogli da narucimo, ali je mozda ipak neko "grebao serpe". A i kisobrani su bili "na gotovs", za svaki slucaj. Höchsten je najvisa tacka u okolini, visine kao Kamenicki Vis (oko 800 mnm), a cak i ime pomalo lici. To mu dodje oko 400 m nadjezerske visine, dovoljno da se po vedrom danu vidi celo jezero.

Vidi zelenu strelicu, tu smo bili mi

Deo pogleda na jezero

Nakon uzivanja u pogledu, "bacili smo se na posao" (kao sto rekoh, da zaradimo veceru). Deo puta je vodio kroz civilizaciju. Svi oku dostupni seoski sokaci su bili asfaltirani, i samo par detalja je govorilio da se zaista radi o selu. Tu najpre spadaju zdravi seoski mirisi, nastali kao posledica prirodnih procesa razlaganja reciklabilnih prirodnih materija. (Stajskog porekla.) A i stanari i donatori doticnih sirovina su se povremeno oglasavali mukanjem.

Za seniora...

...i za juniora

Tu i tamo smo imali prilike i da se pomalo odmorimo. Na slici su skoro svi zaposljeni u mke*, sa svojim naj-polovinama. Da ne nabrajam poimence, samo da kazem da je centralna licnost na fotografiji istovremeno i centralna licnost u firmi (stavise vlasnik iste).

Kratak predah

Deo puta, koji je vodio kroz sumu, je ipak bio bez asfalta! Zato drugi znaci smislenog ljudskog prisustva nisu manjkali...

Cak ni u sumi ne mozete da se izgubite, sve i da hocete

Kada je vec pao mrak i sopstvene noge nam se cinile kao trupci, a kisica pocela da mami kisobrane iz futrola, na vidiku su se pojavile crvene lampice radio-antene. Sa novim elanom smo pruzili korake, i uskoro se nasli u restoranu... Ostatak veceri je protekao prijatno, a divljac je bila zaista ukusna. Ah, da. I domaca viljamovka, dooobra!

Gostionica Höchsten

* Metall-Kunststoff-Engineering, firma u kojoj radim.

Shoping tura

Da li sam mozda vec spomenuo glavni grad Bajerna, poznatiji kao Minken?! Eto, barem sada jesam. :D

A, jesam li spomenuo razloge odlaska, ili jos bolje, dolaska? Jel' znate sta je to Christmas? Predanje kaze da je Gale iz "Kerbera", nakon njihovog svojevremesnog povratka iz Engleske, opisao to sledecim recima: "Baki, to ti je jedan veliki popust!" Pa, nije da nije. A razlog zasto se groznica kupovine Novogodisnjih poklona tako brzo prosiri jos uvek nije naucno objasnjen. Cak je i Deda-Mrazova uloga u svemu tome pomalo mutna?! Jedno od objasnjenja je da ljude muce problemi 13. plate u 12. mesecu, raznih bonusa, itd. Da bi mogli mirno da spavaju, moraju da nadju nacin da se otarase tako teskog bremena. A razlog zasto sam se ja prikljucio groznicavoj trci lezao je u zelji da istu izbegnem. Drugim recima, bolje kupiti par poklona najdrazima pre nego sto svi izadju na ulice, odnosno u prodavnice.

Na ovu shoping-turu sam doputovao sa prikolicom. Ovo "sa" nije gramaticka greska, jer je auto u kome sam sedeo imao prikacenu prikolicu. Thomas sa upotrebljivim Engleskim za volanom. Istocni Nemac po rodjenju, kamenorezac po profesiji, izbacivac praznih kora od banana u slobodno vreme i na auto-putu. Hobi mi se nije bas dopao, ali. Em je dosao sa istoka, em iz socijalizma gde se upraznjavanje istog ocigledno nije pravilno vrednovalo. Bilo kako bilo, posledice odrastanja medju "Trabijima" su bile vise nego ocigledne: odbio je da prodje kroz Minhen, ali je bar bio ljubazan da me od skretanja sa autoputa doveze do najblize S-Bahn stanice.

Tu se desila jedna krajnje neverovatna stvar. Kada sam ocitao pokazivanje sa znaka sa nazivom ulice, i informisao Acu, bilo je logicno da nema sansi da se promasimo. No, kako je vreme odmicalo, a hladnoca sve dublje prodirala pod moju jaknu, poceo sam da sumnjam da nesto ipak nije kako treba... Moj mobilni je uskoro uneo pozitivne vibracije, i ispostavilo se da na dve bliske lokacije postoje dve ulice sa identicnim nazivima. Skoro kao pomak vremena. Sve se polapa, a mi se ipak ne vidimo?! Uz malo pesacenja sa moje strane, i malo okretanja tocka upravljaca, gazenja pedala i "drndanja" rucice menjaca sa Acine strane, nasli smo se ipak u istoj dimenziji, a na identicnom mestu. Od tog trenutka se nismo razdvajali!

Subota, nedje oko podne, na scenu nastupa shoping. Iskreno se izvinjavam sto u ovom postu nema fotografija, a uzrok tome je sto smo uglavnom bili "unutra", pa nije bilo bas uputno slikati (sta ako me neko tuzi za povredu privatnosti, ili jos gore, ljudskih prava?!) U "Saturnu", prodavnici tehnicke robe sa vrlo povoljnim cenama, na jednom standu su se setkale teenage hostese poprilicno izazovno odevene. Cak i neukusno, ako me pitate, ali ko je jos video da Nemci imaju ukusa po pitanju oblacenja?! Nisam imao srca da ih slikam, iako sam ih ispratio pogledima... Zamisljajte, ako vec imate zelju.

Bilijar je pao nakon toga, i humana zelja za pobedom je dosla do izrazaja. Bilja, Aca i ja u kombinaciji. Aca zaista zna igra bilijar, Bilja i ja manje-vise pogadjamo. Nekako smo uspeli da pobedimo Acu mozda i vise od jedanput. ;)

Nedelja je protekla u kucnoj atmosferi. Sunce je prijatno grejalo stan, potpomognuto centralnim grejanjem. Malo jamba (Bilja me "odrala"), i doslo je vreme da se krene. Nakon nekoliko bezuspesnih pokusaja da dodjem do bilo koga ko bi me vratio nazad (po sistemu "Mitfartgelegenheit"), javio se moj kolega Nikola i ponudio voznju "kuci"... Tako se ipak desio "happy end"!

Pri polasku iz Minhena, a na benzinskoj pumpi, imali smo priliku da se upoznamo sa high-tech kompresorom za "donaduvavanje" automobilskih guma. To ide ovako (cista pravoslavna logika): prikacite crevo na ventil, uredjaj "udahne" (uzme "uzorak") i izmeri pritisak i temperaturu vazduha u Vasem tocku, i na osnovu unetog podatka o zeljenom pritisku, trenutnog pritiska u pneumatiku i temperature vazduha (gasa*) u istom, dobijete podatak "na koliko" da napumpate svoju rodjenu gumu... Pokazalo se da uredjaju treba malo usavrsavanja, jer je pokazivao prilicno visoke temperature vazduha (a napolju 'ladno), i shodno tome visoke potrebne pritiske... Nice try, gospodo Nemci. Siguran sam da ce sledeca verzija biti pouzdanija! :D


* Nikakva novost nije da se automobiski pneumatici pune azotom, a znak za to je zelena kapica na ventilu. Sad, azot cini oko 80% vazduha koji udisemo... "Prose..vanje ili ne, fakat je da postoje i zelene i crne kapice na ventilima.