Sv. Nikolaus stiže svudaus
Ljudi drže svoje čarape na raznim mestima: u obući (kao zaptivače protiv širenja ...), pod krevetom (da se ne vide), prebačene preko neke prečke (da se luftiraju) itd. Izgleda da su Marks i Engels najveći deo svoje teorije napisali preko leta, pa im ni sveti Nikolica ni Deda Mraz nisu pali na pamet. Tako ni ja nisam imao prilike da naučim KADA i GDE da zakačim svoje čarape, pa ću sada, pod stare dane, morati da ispravljam greške iz mladosti.
Moje detinjstvo ne pamti Sv. Nikolu, već samo Deda Mraza, koji je uvek dolazio u noći izmedju 31. i 1. Normalno da sam uglavnom slušao mamu i tatu i bio dobro i uzorno dete, i naravno da me je svakog 1. januara ujutru sačekivao poklon. Kada i kako ga je sedi bradonja isporučio nije izgledalo preterano važno.
Svetog Nikolu sam upoznao znatno nakon trenutka kada sam prestao da verujem u Dedu. Svako ima neko svoje vidjenje. Za nekoga je to jedan od najvećih svetaca, zaštitnik, za nekoga posna slava sa najboljom klopom, a za polovinu Knez Sela slava na koju se ide kod druge polovine, a druga polovina dolazi na paterice kod one prve. I niko ne izuva čarape niti ih kači pod komšijski prozor.
Tek od skora sam počeo da kapiram da se strogi ispošćeni svetački lik u neke tri nedelje pretvori u milog i nasmejanog debeljka. Pa, ako može da se odjednom nadje na mnogo mesta i tu svoju osobinu iskoristi da vidi kako ga Srbi slave, pa još svuda čalabrcne po malo, a gravče potpečeno pa samo krcka, nije daleko od pameti da Sv. Nikola i Deda Mraz ipak mogu da budu jedan lik. Crveni obraščići? To ide od kuvane hrane. Kuvana rakija, kuvano vino i ostale čorbaste djakonije... Na Wiki je to nežno nazvano "metamorfozom". ;) (U pomenutom tekstu možete da pročitate kako se gde slavi Sveti Nikola.)
Tako sam ipak uspeo da se izborim sa razornom idejom o dualizmu ličnosti, jer, priznaćete, ne bi bilo lepo da bilo koji od ova dva svetla lika bude proglašen za šizofreničara.
Moje detinjstvo ne pamti Sv. Nikolu, već samo Deda Mraza, koji je uvek dolazio u noći izmedju 31. i 1. Normalno da sam uglavnom slušao mamu i tatu i bio dobro i uzorno dete, i naravno da me je svakog 1. januara ujutru sačekivao poklon. Kada i kako ga je sedi bradonja isporučio nije izgledalo preterano važno.
Svetog Nikolu sam upoznao znatno nakon trenutka kada sam prestao da verujem u Dedu. Svako ima neko svoje vidjenje. Za nekoga je to jedan od najvećih svetaca, zaštitnik, za nekoga posna slava sa najboljom klopom, a za polovinu Knez Sela slava na koju se ide kod druge polovine, a druga polovina dolazi na paterice kod one prve. I niko ne izuva čarape niti ih kači pod komšijski prozor.
Tek od skora sam počeo da kapiram da se strogi ispošćeni svetački lik u neke tri nedelje pretvori u milog i nasmejanog debeljka. Pa, ako može da se odjednom nadje na mnogo mesta i tu svoju osobinu iskoristi da vidi kako ga Srbi slave, pa još svuda čalabrcne po malo, a gravče potpečeno pa samo krcka, nije daleko od pameti da Sv. Nikola i Deda Mraz ipak mogu da budu jedan lik. Crveni obraščići? To ide od kuvane hrane. Kuvana rakija, kuvano vino i ostale čorbaste djakonije... Na Wiki je to nežno nazvano "metamorfozom". ;) (U pomenutom tekstu možete da pročitate kako se gde slavi Sveti Nikola.)
Tako sam ipak uspeo da se izborim sa razornom idejom o dualizmu ličnosti, jer, priznaćete, ne bi bilo lepo da bilo koji od ova dva svetla lika bude proglašen za šizofreničara.
Elem, mi nismo kačili naše čarape, ali se iskusni Sv. Nikolaus nije dao zbuniti. Zna on da Mia i Ana nisu krive što im mama i tata nisu spremili čarapice. A zna i da su dobre devojčice, verovatno i bolje od mame i tate zna koliko su u stvari dobre. Svraćao je on i do nas, ustanovismo jutros... Vizitka na kućnom pragu sa prepoznatljivim potpisom nije ostavljala mesta dilemi.
Mahinalno podigoh pogled i ustanovih da su i komšije dobri* cele godine, ali da su i oni zaboravili da istaknu svoje čarape. I na njihovom otiraču je stajala slična podsetnica...
* Za komšinicu sam to ustanovio još mnogo pre Sv. Nikole.
Mahinalno podigoh pogled i ustanovih da su i komšije dobri* cele godine, ali da su i oni zaboravili da istaknu svoje čarape. I na njihovom otiraču je stajala slična podsetnica...* Za komšinicu sam to ustanovio još mnogo pre Sv. Nikole.
Postovi
