Korporacijski izlet 03

Svaka velika firma za svoje saradnike organizuje izlete, picknicke, igre bez granica i slične dogadjaje, ne bi li se ljudi u opuštenoj atmosferi bolje upoznali i potom bolje saradjivali na poslu. Naša firma, MKE, možda jeste mala po broju ljudi, ali su zato ljudi veliki. Dodatna prednost nam je što se i tako lepo družimo, pa umemo da pravimo izlete i bez da nam ih Firma organizuje. Ipak, jednom godišnje zvanično je OK...

Eto, došlo je vreme da po treći put izadjem na zvanični izlet. Ove godine izbor je pao na posetu zamku Heiligenberg (Sveto Brdo). Dotični smo mi već obišli (piše ovde), ali smo videli samo zidove spolja (beše sve zamandaljeno, van sezone).

Vreme je bilo prohladno, ali sunčano i prijatno za šetnju, pa smo tako i postupili. Obišli zamak, pa onda u šetnju. Chiharu i Ana su morale nazad već posle prvih 10-ak minuta, jer smo ukapirali da Ana nije dovoljno obučena. Mia je imala toplo "počasno" mesto u stoličici-rancu na mojim ledjima, pa smo mami i Ani rekli "ćao" i nastavili šetnju. Posle dobrih sat i kusur, taman kada su kolena počela da mi kleckaju, bili smo na parkingu. Uh, kakva lakoća kada sam 13 kg Mie spustio na zem'!
Restoran je bio prijatan, a klopa odlična. Uz čašicu po čašicu razgovora brzo smo zašli duboko u noć... Naravno, mama je vozila nazad, i naravno, i Mia i Ana su najveći deo puta prespavale. Akcija prenošenja u krevet je bila uspešnija u Miinom nego u Aninom slučaju, ali je na kraju ipak zavladala blažena tišina...