Registracija auta u par nepodnošljivo lakih koraka
Bogati svet ne zna da siroma' uvek plaća više puta. Oni koji znaju, gundjamo i plaćamo. Svega sam toga ja bio svestan kada sam jesenas oplakivao XM i plaćao 600 € za Volo-vola. XM je umro, ali nije i nada da će kockasti Švedjanin biti samo privremeno rešenje. Važeći tehnički do maja je izgledao kao daleka budućnost. Avaj, prebrzo je ta budućnost postala opipljiva sadašnjost, pa sam se svojski potrudio da uštedim šta se spasti može. Promenio sam gume, diskove i kočione pločice na sva četiri točka, sredio ručnu da obavlja posao za koji je isprojektovana, zamenio zadnje amortizere (auto sa neispravnim amortizerima je opšta opasnost, jer se ne drži puta kako treba)... Rad džabe, delovi oko 300.
Onda sam otišao kod automehaničara u našem selu, kome sam u medjuvremenu zalepio etiketu "seronja". Lik je inače ovlašćen za tehničke preglede (ovde se to vika TÜV). Ugovorili smo termin za četvrtak (juče), tako da ima vremena da ga akreditovani inž pogleda i eventualno stavi primedbe, nakon čega bi bilo dovoljno vremena da se primedbe otklone.
Jedva sam stigao u Firmu, zvoni telefon i javlja novootkrivene probleme: kočiona creva su "narisovana", jedna polugica u vešanju je kaput, cev za kočionu tečnost za zadnje točkove je napadnuta hrđom. Sve je to bilo OK, ali vrhunac inventivnosti je bila konstatacija da prednji branik predstavlja opasnost za pešačku populaciju, jer je kvrcnut, pa krpljen, ali ima oštre ivice koje bi verovatno mogle da skinu par dlaka sa mačjeg repa u slučaju jačeg naleta vetra pri prolasku ispod istog*.
Pošto sam se već uhvatio u kolo, pristajem na sve i nastavljam da cupkam u ritmu. Petak, odlazim po auto. Račun je dostigao 300 i kusur, imam li izbora?! Pitam šta dalje, gde da nosim papire itd. Nema dalje! Sve je gotovo.
Razjašnjenje kako funkcioniše sistem: auto prolazi detaljan pregled tehničke ispravnosti (spisak je predugačak, šta se sve kontroliše) i kontrolu izduvnih gasova. Ako je sve u redu, ovlašćeni inžinjer potpisuje ta dva izveštaja, udara pečat u "saobraćajnu" i menja bedževe** na registarskim tablicama. Gotovo! Auto se smatra ispravnim sledeće dve godine.
Epilogue: reci ga da me je registracija koštala koliko i auto. Da nije prošao registraciju, vrednost bi mu bila možda 100-150 €, da ne pominjem da bih morao da kupujem drugi, da ga registrujem, osiguram itd, itd... Sada ostaje da sredim kvačilo (oko 500 €, ako odlučim da sam zasučem rukave mogu da prodjem sa 150), a kada postane stvarno vruće verovatno ću morati da prežalim još par stotina da sredim klima(vi) uredjaj.
Odaću vam jednu tajnu: počeo sam da manje mrzim Volvo kada sam ustanovio da ima Renault-ovu makinu i menjač. Barem nešto Francusko! A onda, popravljajući ga, dopala mi se jednostavnost... Svako poredjenje sa, recimo, "Osamnaesticom" je smešno. Ne u korist Renoa.
* Ime lika koji mi je pregledavao auto je Labinot Pajazitaj. Čist Nemac, tj. očigledno veći katolik i od samog pape. Nije ni čudo da je pravovremeno uočio kakvu opasnost predstavlja moj branik.
** Na prednjoj tablici je šestougaoni bedž za AU (Abgas Untersuchung, kontrola izduvnih gasova), a na zadnjoj je bedž opšte tehničke ispravnosti. Brojke na bedžu su meseci u godini, a mesec koji je u položaju "12 sati" je mesec kada ističe važnost. Godina je upisana u centru bedža, a boja bedža se razlikuje od godine do godine. Prosto, iz aviona se vidi da li je auto registrovan ili ne... Slobodno nastavite da smišljate kako sistem može da se izigra.
Pošto sam se već uhvatio u kolo, pristajem na sve i nastavljam da cupkam u ritmu. Petak, odlazim po auto. Račun je dostigao 300 i kusur, imam li izbora?! Pitam šta dalje, gde da nosim papire itd. Nema dalje! Sve je gotovo.
Razjašnjenje kako funkcioniše sistem: auto prolazi detaljan pregled tehničke ispravnosti (spisak je predugačak, šta se sve kontroliše) i kontrolu izduvnih gasova. Ako je sve u redu, ovlašćeni inžinjer potpisuje ta dva izveštaja, udara pečat u "saobraćajnu" i menja bedževe** na registarskim tablicama. Gotovo! Auto se smatra ispravnim sledeće dve godine.
Epilogue: reci ga da me je registracija koštala koliko i auto. Da nije prošao registraciju, vrednost bi mu bila možda 100-150 €, da ne pominjem da bih morao da kupujem drugi, da ga registrujem, osiguram itd, itd... Sada ostaje da sredim kvačilo (oko 500 €, ako odlučim da sam zasučem rukave mogu da prodjem sa 150), a kada postane stvarno vruće verovatno ću morati da prežalim još par stotina da sredim klima(vi) uredjaj.
Odaću vam jednu tajnu: počeo sam da manje mrzim Volvo kada sam ustanovio da ima Renault-ovu makinu i menjač. Barem nešto Francusko! A onda, popravljajući ga, dopala mi se jednostavnost... Svako poredjenje sa, recimo, "Osamnaesticom" je smešno. Ne u korist Renoa.
* Ime lika koji mi je pregledavao auto je Labinot Pajazitaj. Čist Nemac, tj. očigledno veći katolik i od samog pape. Nije ni čudo da je pravovremeno uočio kakvu opasnost predstavlja moj branik.
** Na prednjoj tablici je šestougaoni bedž za AU (Abgas Untersuchung, kontrola izduvnih gasova), a na zadnjoj je bedž opšte tehničke ispravnosti. Brojke na bedžu su meseci u godini, a mesec koji je u položaju "12 sati" je mesec kada ističe važnost. Godina je upisana u centru bedža, a boja bedža se razlikuje od godine do godine. Prosto, iz aviona se vidi da li je auto registrovan ili ne... Slobodno nastavite da smišljate kako sistem može da se izigra.
Postovi
