Lindau

Više puta pominjan i uvek rado posećivan, Lindau nas je dočekao osunčan i nasmejan. Ovog puta smo ipak preskočili moj omiljeni Irish pub.

Ravensburg

Dan za još malo skitnje, ovoga puta odosmo u goste ljudima koji prave najbolje slagalice. Kad ono, ne prave samo slagalice, nego slažu i razne fine stvari za vaše mace i kuce...

Meersburg

Blago prohladan, osvežavajući februarski dan. Bez vetra, prijatan za šetnju. Izbor je pao na komšiluk, Meersburg. Štrand je bio prepun šetača i ostalih, svako je na svoj način uživao u Suncu. Jedva smo našli mesto da sednemo!Sladoled je bio baš dobar, mogu vam reći!

Položih ja pa, tra-la-la

E, pa, drage moje i dragi moji, osvanuo je i taj dan! Dan koji će u istoriji Nemačkog automobilizma ostati zabeležen (najmanje) zlatnim slovima! Dan kada sam svoj vozački ispit ponovo položio, a u analima Evropske unije ću barem neko vreme biti vodjen kao najbolji vozač početnik.

Oko 7 i 16 sam bio na ugovorenom mestu, instruktor me je već čekao sa upaljenim motorom. Da je imao masku, preslišavao bih se zašto kod sebe nemam pištolj. I tako je izgledao samrtno ozbiljno. Nakon moje fabulozne vožnje već pre 8 smo bili ispred auto-škole. Nakon par minuta se pojavio ispijeni lik sa iscepanom plastičnom kesom u manje iscepanoj plastičnoj kesi a ispod miške. " 'Jutro" procedio je, seo u klupu i iz unutrašnje kese umesto bureka počeo da vadi fasciklu, pečate, jastuče za iste... "Otpisani" smo, proletelo mi je kroz glavu, a noge su i tako već amputirano malaksavale ispod lebdećeg stomaka.

Završavao je sa papirima, a moj instruktor i drugi ljubazni Švaba su se došaptavali iza mojih ledja. Nakon kontrole mog "ausvajsa" krenuli smo prema autu. Škljocanje centralne brave našeg "Golfa V" je podsećalo na repetiranje "Lugera". Nakon vezivanja pojaseva, podešavanja retrovizora i provere signalizacije komandi* usledilo je instruktorovo objašnjenje da ja baš nisam "d best in Hoh Dojč". "Ali razlikujete levo, desno, pravo..?" usledilo je suvo pitanje. "Naravno!", odgovorio sam ja promuklo. "Vozite izvan grada." Tako znači, pomislih ja, šta li mu sad pa to ..?! Nećemo valjda u Šumarice?

Prominuli smo žutu tablu sa crveno precrtanim "Friedrichshafen". "Prva mogućnost za okretanje", glasila je komanda. Hm, "policajka"! Je.. te, pa nisam probao kakva je ručna?! Ma, on to mene samo provocira, shvatih u deliću sekunde. "Hej, pa to ispred nas je petlja koju znam, tu je auto-plac onog Belorusa gde smo Frank i ja pazarili naš Vo-vo. Tu nema šta da se spetljaš", sugeris'o sam sebi sa olakšanjem.

Ipak, nisam se spetljao i uskoro smo se vozili istim pravcem samo u suprotnom smeru (i to ne "u riverc"). Nastavili smo da šparatamo malim i velikim, jednosmernim, višesmernim i svim ostalim mogućim ulicama. Gde je kvaka 22, pitao sam se non-stop, praveći piruete na kružnim tokovima i duboko se klanjajući Njihovim Veličanstvima Gospodi Pešacima i Biciklistima. A onda mi je na brisanom prostoru jedne beznačajne raskrsničice puklo pred očima. Na sred srede otvorena šahta sa sve šarenom ogradicom. 'Ajd sad, sa koje strane ovo da obidjem?! Da li je ovo prepreka na putu, kružni tok, zamka za neoprezne penzionere? Nasmejah se na glas i kao svaki levak logično ostavih šahtu sa desne strane. Isto bih uradio i na minskom polju. Bolje oni nego ja.

Već je odavno prošla i 3000-ta sekunda kada smo se konačno našli na velikom i skoro pustom parkingu. "Parkirajte ovde." "Dakle, to je to... Pa, šta da se radi, ima još ispitnih rokova", tešio sam sam sebe. Sledeći put biće šahta zatvorena, ne zvao se ja Bili! Iz daljine dopire glas instruktora koji mi objašnjava da ono ipak nije bila mina, već obična šahta koja se tretira kao kružni tok i obilazi se sa desne strane. J..i ga, znao sam! A što li mi sad pa ovaj dripac sa zadnjeg sedišta pruža ruku?! Gledam belo u njega, u papir na kome crno-na-belo piše "bestanden". Prevodilac iz zadnjih režnjeva (mozga) se dere "položio si, kretenu!"

Da li je moguće da nisam primetio kako Sunce jutros umilno sija i svojom toplom svetlošću greje moju prozeblu dušu? Ah, ala je lep ovaj svet!

A već nakon narednih 40 minuta sam držao svoju novu Dozvolu u rukama. Moje obožavanje Nemačke efikasnosti je doživelo kvantni skok.


* To znači da ispitivač (na zadnjem sedištu) biva obavešten ako instruktor interveniše u toku ispita. Naravno da auto ima duple komande!